Šta vide ljudi na ivici smrti? Naučnici ispitali 50 osoba

Od svih iskustava povezanih sa iskustvom bliske smrti (IBS), nijedno nije tako poznato kao svetlost na kraju tunela. Ljudi koji su bili na ivici smrti, pa čak i oni koji su nekoliko trenutaka bili mrtvi, nekad opisuju kretanje kroz tamu, poput tunela, ka portalu svetlosti, prolazu u neki drugi svet, piše ScienceAlert.

Ta slika je toliko utisnuta u popularnu kulturu da je postala moćan simbol kraja života.

Preporučujemo

Ipak, nisu svi koji su bili na ivici smrti videli tunel. Neki su opisivali ogroman, osvetljeni prostor, zakrivljeni horizont ili osećaj okruženosti svetlom, pokazalo je istraživanje sa 50 osoba koje su bile na ivici smrti.

Istraživačica neurofenomenologije Frans Lerner sa Univerziteta u Haifi u Izraelu i njene kolege želele su da ovom pitanju pristupe vizuelno pošto su smatrale da će na taj način otkriti obrasce koje reči ne mogu da dočaraju, naveo je portal.

Učesnicima je rečeno da na crtežu treba da prikažu oblik prostora kojeg se sećaju da su iskusili i da opišu gde su sebe percipirali unutar tih prostora, kako su se kroz njih kretali i kojih se boja sećaju. Istraživači su potom sastavili bazu podataka ovih rekonstrukcija i uporedili ih, tražeći sličnosti u geometriji prostora. Utvrđeno je da se često ponavljaju konusni prostori, koji su uključivali poznati tunel, kao i široki zakrivljeni prostori poput lukova.

Često su učesnici crtali i prostore koji su delovali kao da u potpunosti okružuju posmatrača, poput unutrašnjosti sfere ili ovala.

Od 28 konusnih prostora koje su učesnici rekonstruisali, 22 su bila u crnoj, beloj ili sivoj boji, ili u svetlosti bez prepoznatljive nijanse. S druge strane, 27 od 31 širokih zakrivljenih prostora bilo je percipirano u boji.

Prema rečima Lernerove i njenih kolega, neurologija i istraživanja percepcije već su dokumentovali neke slične vizuelne odnose.

Jedan primer je takozvani tunelski vid, koji se može javiti kada je dotok kiseonika u mrežnjaču ili mozak poremećen, čime se sužava vidno polje. Prema njenim rečima, prevlast crne, bele i sive boje u prostorima koji podsećaju na tunele ima naučno objašnjenje povezano sa ljudskim vidom.

U uslovima slabog osvetljenja, naše oči postaju manje osetljive na boje dok ćelije osetljive na svetlost, koje su zadužene za gledanje u mraku, preuzimaju funkciju.

Iako su istraživači ranije identifikovali ponavljajuće karakteristike kod osoba koje su doživele kliničku smrt, kao što su tuneli i svetla, malo pažnje je posvećeno prostornoj strukturi ovih iskustava ili načinu na koji ljudi percipiraju sebe dok se kreću kroz njih.

Studija je objavljena u časopisu Frontiers in Psychology.

(Telegraf Nauka/Tanjug/ScienceAlert)