Nil Armstrong, prvi čovek na Mesecu, imao je pravni spor sa svojim berberinom

Kad ste prva osoba na Mesecu, čak ni šišanje nije tako jednostavno.

Nil Armstrong i Baz Oldrin imali su 38, odnosno 39 godina, kad su prvi put skakutali po Mesecu. Kasnije su ostvarili impresivne, iako veoma različite karijere, a došlo je i do sukoba sa čovekom koji je poricao sletanje na Mesec, kao i pravne bitke sa frizerom.

Preporučujemo

Armstrong, malo stidljivi pred kamerama nego Oldrin, retko je davao intervjue o boravku na Mesecu. Nije želeo život slavne ličnosti i na kraju je napustio NASA da bi postao profesor aerokosmičkog inženjerstva na Univerzitetu Sinsinatija.

Međutim, kad ste prvi čovek na Mesecu, status slavne ličnosti nije nešto od čega možete da odšetate kao po Mesecu. To jednostavno ima prevelik istorijski i naučni značaj. Na primer, čak je izmet ove dvojice astronauta na Mesecu dobio status kulturnog nasleđa.

To nije bilo dobro za Armstronga. On je imao pouzdanog berberina koji ga je šišao jednom mesečno baš kako je želeo. Armstrong je neko vreme bio redovna mušterija u berbernici „Marks“ u Lebanonu u Ohaju, pre nego što je otkrio da je Marks Sajzmor sakupio njegovu ošišanu kosu i prodao je privatnom kolekcionaru u maju 2004. godine.

Sajzmor je tvrdio da nije nameravao ništa da uradi sa Armstrongovom kosom, ali da ga je kontaktirao Džon Reznikof iz Konektikata, koji poseduje najveću kolekcije kose istorijskih ličnosti na svetu, među kojima su Merilin Monro, Albert Ajnštajn, Abraham Linkoln, kralj Čarls I i Elvis Prisli, kao i mnoge druge poznate ličnosti. Očigledno je želeo da dopuni kolekciju s kosom prvog čoveka koji je kročio na Mesec.

„U početku sam mu rekao da nisam zainteresovan“, izjavio je Sajzmor za Asošijeted pres. Međutim, kad je Reznikof ponudio 3.000 dolara, Sajzmor je popustio i prihvatio ponudu.

Armstrong je to saznao i prestao da odlazi kod Sajzmora. Kad je Sajzmor pokušao da dobije kosu nazad od kolekcionara, Reznikof je odbio, i nakon toga je Sajzmor dobio pismo od Armstrongovih advokata sa tvrdnjom da je prekršio lokalne zakone o zaštiti poznatih ličnosti i zahtevom da uplati 3.000 dolara u dobrotvorne svrhe po Armstrongovom izboru.

Tako je uradio i stvar je rešena. Međutim, sigurno je velika promena od „čoveka na Mesecu” do „čoveka koji ne može da se ošiša bez malo pravne akcije”.

(Telegraf Nauka/IFL Science)