„Truju nam vazduh u domovima“: Ova stvorenja niko ne podnosi i to S DOBRIM RAZLOGOM, pokazalo istraživanje

Postoji veza između najezde bubašvaba (Blattella germanica) u domovina i nivoa alergena i endotoksina u njima, pokazalo je istraživanje naučnika. Smanjenje infestacije ovih stvorenja, koja niko ne podnosi, vodi do značajnog smanjenja nivoa alergena i endotoksina, saopštio je Državni univerzitet Severne Karoline.

Endotoksini su bakterijske ćelijske komponente koje se oslobađaju kada bakterije uginu. Kao svaštojedi koji jedu skoro sve, bubašvabe imaju bogat i raznovrstan mikrobiom creva. Prethodna istraživanja su pokazala da bubašvabe izbacuju mnogo endotoksina putem svog izmeta, iako kućni ljubimci i ljudi takođe mogu izbacivati endotoksine.

Preporučujemo

Istraživači u ovoj studiji otkrili su da je velika količina endotoksina pronađenih u kućnoj prašini povezana sa izmetom bubašvaba.

Ljudsko zdravlje

- Endotoksini su važni za ljudsko zdravlje, jer je pokazano da udisanje ovih komponenti izaziva alergijske reakcije. Prošla istraživanja u domovima u SAD otkrila su da su nivoi endotoksina mnogo viši u domovima sa samoprijavljenim dokazima o bubašvabama; ta povezanost je jača u stanovima ljudi s niskim primanjima nego u porodičnim kućama - rekao je Kobi Šal, profesor entomologije Državnog univerziteta Severne Karoline i koautor rada koji opisuje istraživanje.

Studija, sprovedena u stambenim kompleksima, uporedila je procenjene veličine infestacija bubašvaba, kao i nivoe alergena i endotoksina u domovima infestiranim bubašvabama. Ovi početni nivoi su tabelirani sakupljanjem slegnute i vazdušne prašine u domovima. Istraživači su pronašli značajne količine endotoksina u infestiranim domovima, pri čemu su ženke bubašvaba izlučivale oko dvostruko veću količinu od mužjaka.

- Ženke bubašvaba jedu više od mužjaka, tako da se više endotoksina izbacuje iz njihovog izmeta - rekla je Madhavi Kakumanu, istraživačica u Šalovoj laboratoriji i koautorka rada.

Dodala je da je više endotoksina pronađeno u kuhinjama nego u spavaćim sobama, jer više bubašvaba živi u kuhinjama gde nalaze više hrane.

Infestirani domovi su zatim podeljeni na netretirane domove i domove koji su podvrgnuti intervenciji istrebljenja bubašvaba. Istraživači su takođe uključili kontrolnu grupu domova koji nisu imali bubašvabe. Broj bubašvaba i uzorci prašine sa poda i iz vazduha uzeti su tri meseca i šest meseci nakon početka studije.

Eliminacija bubašvaba

- Kada eliminišete bubašvabe, eliminišete njihove alergene. Mala smanjenja broja bubašvaba ne smanjuju nivoe alergena jer preostale žive bubašvabe talože više alergena. Endotoksini su se značajno smanjili u domovima gde su bubašvabe eliminisane. Ovaj rad pokazuje da je bubašvaba najvažniji depozitor endotoksina u infestiranim domovima - rekao je Šal

- Takođe, videli smo da alergeni i endotoksini mogu biti u vazduhu - rekla je Kakumanu.

Šal je dodao da sledeći koraci uključuju dalje ispitivanje interakcija između alergena bubašvaba i endotoksina u životinjskim modelima astme.

- Postoji implikacija da astma može biti gora zbog interakcija između alergena i endotoksina. Želimo da vidimo da li je to slučaj kod miševa - rekao je Šal.

Studija je objavljena u The Journal of Allergy and Clinical Immunology: Global.

(Telegraf Nauka/NC State)