Kultura premašuje genetiku kao glavna sila koja oblikuje ljudsku evoluciju

Istraživači na Univerzitetu Mejn misle da bi ljudska bića mogla biti usred velike evolucione promene – koju ne pokreću geni, već kultura. Oni u svojoj studiji tvrde da kultura nadmašuje genetiku kao glavna sila koja oblikuje ljudsku evoluciju.

„Izgleda da ljudska evolucija menja pogon. Kad učimo korisne veštine, institucije ili tehnologije jedni od drugih, nasleđujemo adaptivne kulturne prakse. Analizirajući dokaze, otkrivamo da kultura rešava probleme mnogo brže nego genetska evolucija. To ukazuje da se naša vrsta nalazi usred velike evolucione tranzicije“, kažu istraživači.

Preporučujemo

Kulturne prakse – od poljoprivrednih metoda do pravnih sistema – šire se i prilagođavaju mnogo brže nego što geni mogu, omogućavajući ljudima da se adaptiraju na nove sredine i rešavaju nove probleme na načine koje sama biologija nikad ne bi mogla da postigne.

Istraživači smatraju da ova dugoročna evoluciona tranzicija seže daleko u prošlost, ubrzava i mogla bi definisati našu vrstu tokom narednih milenijuma.

„Kulturna evolucija jede genetsku evoluciju za doručak“.

U modernom okruženju, kulturni sistemi se prilagođavaju toliko brzo da rutinski „prestižu“ genetsku adaptaciju. Na primer, naočare i hirurgija popravljaju probleme sa vidom koje su geni ostavili prirodnoj selekciji.

Medicinske tehnologije poput carskog reza ili tretmana za oplodnju omogućavaju ljudima da prežive i razmnožavaju se u situacijama koje bi ranije bile smrtonosne ili jalove. Ova kulturna rešenja smanjuju ulogu genetske adaptacije i povećavaju naše oslanjanje na kulturne sisteme kao što su bolnice, škole i vlade.

„Zapitajte se šta je važnije za ishod vašeg ličnog života – geni sa kojima ste rođeni ili zemlja u kojoj živite? Danas je vaše blagostanje sve manje određeno ličnom biologijom, a sve više kulturnim sistemima koji vas okružuju – vašom zajednicom, vašom nacijom, vašim tehnologijama. I značaj kulture ima tendenciju rasta na duge staze pošto kultura akumulira adaptivna rešenja mnogo brže“, kažu istraživači.

Tokom vremena, ova dinamika bi mogla značiti da opstanak i reprodukcija ljudi manje zavise od individualnih genetskih osobina, a više od zdravlja društva i njegove kulturne infrastrukture.

Međutim, ova tranzicija dolazi sa zapletom. Pošto je kultura fundamentalno deljeni fenomen, ima tendenciju da stvara grupno zasnovana rešenja.

Kultura je grupna stvar

Koristeći dokaze iz antropologije, biologije i istorije, istraživači tvrde da kulturna adaptacija na grupnom nivou oblikuje ljudska društva milenijumima, od širenja poljoprivrede do uspona modernih država. Primećuju da danas poboljšanja zdravlja, dugovečnosti i opstanka postojano proizilaze iz kulturnih sistema na grupnom nivou, kao što su naučna medicina i bolnice, sanitarna infrastruktura i obrazovni sistemi, a ne iz individualne inteligencije ili genetske promene.

Istraživači tvrde da, ako ljudi evoluiraju ka oslanjanju na kulturnu adaptaciju, takođe evoluiramo da postanemo više grupno orijentisani i zavisni od grupe, što ukazuje na promenu u tome šta znači biti čovek.

U istoriji evolucije, život ponekad prolazi kroz tranzicije koje menjaju ono šta znači biti individua. To se desilo kad su pojedinačne ćelije evoluirale da postanu višećelijski organizmi i kad su društveni insekti evoluirali u ultrakooperativne kolonije.

Ove tranzicije individualnosti transformišu kako se život organizuje, adaptira i reprodukuje. Biolozi su skeptični da se takva tranzicija dešava kod ljudi.

Međutim, istraživači sugerišu da, pošto je kultura fundamentalno deljena, naš prelaz na kulturnu adaptaciju takođe znači fundamentalno preoblikovanje ljudske individualnosti – u pravcu grupe.

Kulturna organizacija čini grupe kooperativnijim i efikasnijim. Veće, sposobnije grupe se – putem kulturne promene – adaptiraju brže. To je uzajamno osnažujući sistem i podaci sugerišu da se ubrzava.

Na primer, genetski inženjering je oblik kulturne kontrole genetskog materijala, ali zahteva veliko, složeno društvo. Dakle, u dalekoj budućnosti, ako se pretpostavljena tranzicija dogodi, naši potomci možda više neće biti individue koje genetski evoluiraju, već društveni „superorganizmi“ koji evoluiraju prvenstveno putem kulturne promene.

Istraživači naglašavaju da je njihova teorija proverljiva i izlažu sistem za merenje koliko brzo se tranzicija dešava. Takođe razvijaju matematičke i kompjuterske modele procesa i planove za početak dugoročnog projekta sakupljanja podataka u bliskoj budućnosti. Upozoravaju, međutim, da kulturnu evoluciju ne treba tretirati kao napredak ili neizbežnost.

„Ne sugerišemo da su neka društva, poput onih sa više bogatstva ili boljom tehnologijom, moralno bolja nego druga. Evolucija može stvoriti i dobra rešenja i brutalne ishode. Verujemo da ovo može pomoći našoj čitavoj vrsti da izbegne najbrutalnije delove“.

Ova studija je deo sve većeg istraživanja čiji cilj je da se razumevanje dubokih obrazaca u ljudskoj evoluciji upotrebi za podsticanje pozitivne društvene promene.

Ipak, novo istraživanje pokreće bitna pitanja o budućnosti čovečanstva. Ako kulturno nasleđe nastavi da dominira, naše sudbine kao individua, i budućnost naše vrste, mogli bi sve više zavisiti od snage i prilagodljivosti naših društava. Ako je tako, sledeći stupanj ljudske evolucije možda neće biti zapisan u DNK, već u deljenim pričama, sistemima i institucijama koje stvaramo zajedno.

(Telegraf Nauka/Phys.org)