Kako nam je „skramping“ čovekolikih majmuna možda dao sklonost ka alkoholu

Da li su geni zbog kojih dočekujemo vikend s hladnim pivom ili uživamo u čaši vina uz večeru počeli sa majmunima koji jedu fermentisano voće?

Istraživači sa američkog Koledža Dartmut i Univerziteta Sent Endrjuz u Škotskoj bavili su se sklonošću čovekolikih majmuna ka konzumiranju zrelog voća palog na šumsko tlo.

Preporučujemo

Međutim, naučnici ne mogu potpuno da shvate značaj tog ponašanja – naročito za evoluciju čoveka – pošto nikad nismo pravili razliku između voća na drveću i voća na tlu, kaže Natanijel Domini, profesor antropologije.

Genetičari su 2015. godine saopštili da je konzumiranje fermentisanog voća možda izazvalo promenu aminokiseline kod poslednjeg zajedničkog pretka ljudi i afričkih čovekolikih majmuna koja je 40 puta povećala njihovu sposobnost za metabolizam alkohola.

Istraživači nazivaju to ponašanje majmuna skramping (scrumping), što je engleska reč koja opisuje skupljanje – ili ponekad krađu – jabuka i drugog voća koje je palo sa drveća. Često se misli na prezrelo ili fermentisano voće.

Koliko je ovo ponašanje uobičajeno među velikim čovekolikim majmunima? Ispitani su izveštaji o ishrani orangutana, šimpanzi i planinskih i zapadnih gorila u divljini. Uračunato je na kojoj visini iznad tla su životinje bile prilikom jela, kao i na kojoj visini voće raste.

Utvrđeno je da afrički majmuni redovno jedu voće palo na tlo, ali orangutani ne. Ovi rezultati podržavaju gensko sekvenciranje iz 2015, koje kaže da je primarni enzim za metabolizam etanola relativno neefikasan kod orangutana i drugih ne-ljudskih primata.

Autori nove studije misle da je sposobnost metabolizma etanola možda omogućila afričkim čovekolikim majmunima da bezbedno jedu zrelo, fermentisano voće nađeno na tlu. Ova adaptacija ih je mogla osloboditi od nadmetanja sa majmunima za nedovoljno zrelo voće na drveću. Takođe je mogla poštedeti velike čovekolike majmune rizika od penjanja i mogućeg pada sa drveta, što je dovoljno opasno, kaže se u studiji iz 2023, da je uticalo na ljudsku fiziologiju.

Pošto šimpanze pojedu oko pet kilograma voća svakog dana, analiza sugeriše da unose značajnu količinu alkohola. Taj nivo unosa sugeriše da hronična niska izloženost etanolu možda predstavlja značajnu komponentu života šimpanzi – i veliki faktor ljudske evolucije.

Sledeći korak je merenje nivoa fermentacije voća na drveću naspram voća na tlu radi bolje procene konzumacije alkohola kod šimpanzi.

Skramping poslednjeg zajedničkog pretka gorila, šimpanzi i ljudi pre oko 10 miliona godina može biti objašnjenje zašto su ljudi toliko dobri u probavi alkohola.

„Evoluirali smo sposobnost za metabolizam alkohola mnogo pre nego što smo otkrili kako da ga pravimo, a proizvodnja alkohola je bila jedan od glavnih pokretača neolitske revolucije koja nas je pretvorila iz lovaca-sakupljača u poljoprivrednike i izmenila svet“, kaže Domini.

Ljudi su možda zadržali društvene aspekte koje su majmuni uključili u skramping, kažu naučnici, Fundamentalna odlika našeg odnosa sa alkoholom je tendencija da pijemo u društvu. Sledeći korak je ispitivanje kako bi zajedničko konzumiranje fermentisanog voća moglo uticati na društvene odnose kod drugih čovekolikih majmuna.

Reč skramping će biti prihvaćena ako drugi naučnici uvide njenu deskriptivnu vrednost, kaže Domini. Postoje sjajni primeri reči za koje nismo znali da su nam potrebne. Ako je reč korisna, biće prihvaćena – to je prirodna selekcija na delu.

(Telegraf Nauka/Phys.org)