Šta se zaista desilo tokom prve privatne šetnje u svemiru?

„Spejseks“ Ilona Maska ušao je u istoriju nakon izvođenja prve komercijalne šetnje u svemiru – najambicioznijeg cilja misije „Polaris Don“.

Međutim, internetom kruži teorija koja tvrdi da je kompanija lažirala čitav poduhvat, slično zaveri o sletanju na Mesec, piše Daily Mail.

Pristalice teorije zavere kažu da video-snimak šetnje u svemiru – koji je uživo prikazan na društvenoj mreži Iks, nekadašnjem Tviteru – nije stvarni snimak iz svemira.

Preporučujemo

„Izgleda lažno kao kad je NASA to lažirala“, napisao je korisnik Džejms Doti. „Dok sam ne otputujem u svemir uveren sam da je lažno, svako sa mozgom to vidi“, napisao je ifxgabriel.

Ne postoje dokazi koji ukazuju da je Spejseks lažirao šetnju u svemiru. Međutim, ovo nije prvi put da ljudi nazivaju prevarom neku odvažnu svemirsku misiju, a verovatno ni poslednji.

Misija „Polaris Don“ je poletela u utorak, vozeći četiri astronauta u svemir letelicom „Kru Dragon“. Imala je nekoliko teških – i opasnih – ciljeva.

Prvo, Kru Dragon je trebalo da leti dalje nego bilo koja svemirska letelica otkako je čovek hodao na Mesecu u 1960-im i 1970-im. Radi toga je morao da prođe kroz Van Alenov pojas zračenja – zonu veoma visokog svemirskog zračenja koje ugrožava i zdravlje astronauta i funkcionalnost letelice.

Misija je uspela da ostvari oba ta cilja bez velikih problema. Međutim, najveći test se odigrao u četvrtak, kad su komandant Džered Ajzekmen i ekspertkinja Sara Gilis izašli iz letelice u skafanderima koji nisu testirani u svemiru.

Spejseks je na mreži Iks uživo prikazao skoro dva sata dug proces od početka do kraja, iako su Ajzekmen i Gilis proveli samo po desetak minuta izvan letelice.

Ajzekmen je prvi izašao i kad se našao u svemirskom vakuumu izveo je niz planiranih pokreta radi testiranja mobilnosti i udobnosti skafandera. Međutim, čim se Ajzekmen pojavio iz letelice, neki gledaoci su počeli da komentarišu da je snimak lažan.

„Kažete da su sletanja na Mesec lažirana, šta mu je sa levom rukom?!“, oglasio se Rendi Boling.

Gilis je izvela istu proceduru nakon što se Ajzekmen vratio unutra, ali pristalice teorije zavere i dalje nisu bile uverene.

Međutim, ne postoje činjenični dokazi za mišljenje da je Spejseks lažirao šetnju u svemiru ili bilo koji aspekt misije „Polaris Don“.

Ljudi tvrde da su misije u svemir i snimci napravljeni tokom njih lažni otkako su izvedene misije Apolo. Teorije zavere o sletanjima na Mesec postoje više od 50 godina, uprkos obilju činjeničnih informacija koje dokazuju da su te teorije neistinite.

Pristalice teorije zavere tvrde da neki aspekti fotografija iz misija Apolo – kao položaj senki, odsustvo zvezda i lepršanje američke zastave – dokazuju da su sletanja na Mesec lažirana.

Međutim, svaka od tih teorija je opovrgnuta.

Neki veruju da senke na fotografijama sletanja na Mesec dokazuju da je slika nameštena. Ova tvrdnja je zasnovana na činjenici da senke nisu paralelne – ako je Sunce jedini izvor svetlosti, kao što bi trebalo da bude ako je fotografija napravljena na Mesecu, senke bi trebalo da budu paralelne. Međutim, to nije istina.

Zbog uticaja perspektive, senke ne moraju biti paralelne jedna drugoj čak i kad postoji samo jedan izvor svetlosti. Ako izađete napolje dok je Sunce nisko na nebu, možete sami videti taj efekat.

Teoretičari zavere takođe ukazuju na odsustvo zvezda kao razlog za verovanje da su slike lažne. Međutim, zvezda nema na fotografijama zato što Sunce snažno obasjava Mesec, blokirajući pogled kamere na udaljene zvezde.

Fotografija američke zastave zabodene u lunarnu površinu je jedna od najpoznatijih slika napravljenih prilikom sletanja na Mesec. Međutim, neki veruju da je lažna jer se zastava „vijori“ iako tamo nema atmosfere ili vetra.

Ako pažljivo pogledate gornju ivicu zastave, možete videti da je teleskopska šipka postavljena duž ivice da bi izgledalo kao da se zastava vijori.

Tako je svaka od ovih teorija – i druge koje osporavaju autentičnost sletanja na Mesec – razbijena.

Međutim, kao što nam pokazuje slučaj šetnje u svemiru „Polaris Don“, ta vrsta razmišljanja sigurno neće uskoro nestati.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)