Upoznajte Iv – ribu robota koja skuplja DNK u cilju detaljnijeg istraživanja

Oko 400 kilometara od najbližeg mora, studenti švajcarskog Federalnog instituta za tehnologiju (ETH) u Cirihu naporno rade na najsavremenijim robotima koji bi mogli izmeniti način proučavanja svetskih okeana.

Robotska riba Iv maše silikonskim repom levo-desno, pomoću pumpi skrivenih unutra, dok klizi kroz hladnu vodu Ciriškog jezera. Studenti već dve godine prave jato mekanih robotskih riba, od kojih je Iv najnovija, piše Yahoo.

„Čineći da Iv izgleda kao riba, postižemo minimalnu invazivnost u ekosistem koji proučavamo. Biomimetički dizajn bi trebalo da spreči da se druge ribe ili morska stvorenja uplaše. Možemo da se uključimo u ekosistem“, kažu oni.

Preporučujemo

Sposobnost Iv da se kamflira kao riba nije njena jedina vrednost. Ovo autonomno podvodno vozilo je takođe opremljeno kamerom i sonarom, koji u spoju sa algoritmom omogućava izbegavanje prepreka.

Iv takođe ima filter za skupljanje DNK, takozvane eDNK, iz okruženja dok pliva. Čestice eDNK mogu biti poslate u laboratoriju radi sekvenciranja i utvrđivanja koje vrste žive u vodenom prostoru. Sve životinje u datoj životnoj sredini otpuštaju svoju DNK, tako da DNK pluta onaokolo.

Studenti se nadaju da će Iv dati naučnicima detaljniju sliku okeana i njihovih stanovnika. Iako pokrivaju više od 70% naše planete, mnogo onoga što se nalazi ispod površine ostaje misterija.

Sredstva kao autonomna podvodna vozila i vozila sa daljinskim upravljanjem se sve više koriste za istraživanje okeana i podvodnih staništa. Kompanija „Aquaai“, na primer, razvija dronove koji liče na ribu-klovna i mogu da sakupljaju informacije o kiseoniku, salinitetu i PH nivoima. Prošle godine je rover snimio ribu na najvećoj dubini ikada – od 8.300 metara.

Upotreba eDNK radi nadgledanja biodiverziteta je sve raširenija, ali uzorkovanje može biti rudimentarno – neki naučnici zahvataju vodu u posudu naginjući se iz čamca.

Napredniji instrumenti koji mogu izučavati životne sredine detaljnije mogli bi biti bitni za bolju zaštitu Zemljinih okeana, u vreme kad se okeanska staništa suočavaju sa dosad neviđenim pretnjama od klimatskih promena, prekomernog ribolova i drugih ljudskih aktivnosti.

„Želimo da napravimo pouzdano sredstvo za biologe, koje bi jednog dana moglo biti dostupno svakom naučniku. Možda možemo sprečiti ugroženost ili izumiranje vrsta“, kažu inženjeri.

(Telegraf Nauka/Yahoo/CNN)