Važan izum patentiran na današnji dan: Ovako je opisivan u Srbiji 19. veka, a 1911. bio je tema i u Skupštini

Pre tačno 195 godina, 23. jula 1829, Amerikanac Vilijam Bart predstavio je prvi uspešan tipograf, ali su pisaće mašine zaživele tek posle nekoliko decenija. Danas ih gotovo nema u upotrebi, a na njih podseća samo raspored slova na kompjuterskim tastaturama i telefonima

Sve je više izuma koji su u jednom trenutku osvojili svet, postali deo svakodnevice, simbol određenih profesija, a onda su naglo, u poslednjih deceniju ili dve, zbog naglog razvoja tehnologije završili na smetlištu istorije. Pisaća mašina, važan uređaj patentiran upravo na današnji dan pre punih 195 godina, jedan je od takvih izuma.

Štamparska mašina, koju je u 15. veku izumeo Johanes Gutenberg, toliko je bila značajan izum da mnogi istoričari (ne svi, naravno) smatraju da je njenim pronalaskom završen srednji vek. Ipak, bilo je potrebno da tehnika napreduje narednih 300 godina da bi uopšte počela da se rađa ideja za izum koji je postao pisaća mašina.

Preporučujemo

Već u 18. veku engleski inženjer Henri Mil osmislio je „aparat za transkribovanje slova jedno posle drugog“, koji se smatra pretečom pisaćih mašina, a onda su osmišljene različite, ali nepraktične verzije sličnog uređaja – ktipograf, kirograf, rafigraf, tahigraf…

Prvi patenti

- Vilijam Bart, koji je predao prvi američki patent za aparat za mehaničko pisanje 1829, nazvao je ovaj uređaj tipograf. Varijacije tog imena opstale su sve dok Kristofer Latam Šouls nije patentirao prvu praktičnu „pisaću mašinu“ 1868. Bilo je potrebno još pet godina da se funkcionalna mašina konačno prikaže javnosti. Inicijalno proizvodenih 25.000 primeraka, koje je napravio oružar E. Remington i sinovi, bilo je teško prodati. Koštali su po 125 dolara, mašine su bile skupe, teške za savladavanje, čudne i ne baš pouzdane. Nekoliko godina je prošlo pre nego što je počelo da se stvara poverenje javnost, ali tokom osamdesetih godina 19. veka postajali su standardno kancelarijsko oruđe. Prodaja je dramatično skočila posle 1887. kada je predstavljena mašina na kojoj se videlo šta piše dok se kuca. Pisaća mašina, zajedno sa diktografom Tomasa Edisona predstavljenim istovremeno, dovela je do revolucije u kancelarijama i imala je ogroman socijalni uticaj na radna mesta. Kao i kada su se pojavili kompjuteri krajem 20. veka, kancelarijski radnici su s teškoćom prihvatali ovu radikalno novu i drugačiju inovaciju – napisao je Viktor Linof u knjizi „Pisaća mašina: ilustrovana istorija“.

Šoulova mašina je zanimljiva zbog toga što je postavila standard za pisaće mašine, a zatim i za kompjuterske tastature. Raspored slova, čuveno QWERTY, napravio je upravo on, a razlog je što je video da se brže kuca, bez blokiranja, kada je raspored takav neko kada su slova raspoređena po abecedi. Osim toga, uspostavljen je i standard sa komandama poput Shift, Tab i Backspace, koje su deo svih tastatura i danas, kada pisaće mašine niko više i ne koristi.

Pisaće mašine su se brzo raširile po celom svetu, postale su simbol profesija i neodvojive od književnika, novinara, kancelarijskih radnika… Prvi pisac koji je izdavaču predao svoj rukopis napisan na pisaćoj mašini bio je Mark Tven (Semjuel Klemens), a u pitanju je knjiga „Život na Misisipiju“. Prema anegdotama tog doba, Tven je bio toliko namučen celim procesom da

Dolazak u Srbiju

Krajem 19. veka stigle su i u Srbiju, a koliko je to bio nov fenomen lepo se vidi u jednom tekstu iz 7. oktobra 1897.

- Remingtonova pisaća mašina, koja je u Americi načinjena a u Ugarsku isključivo preko firme Glogovski i dr. u Budimpešti u promet stavljena, već četvrt stoleća se u čitavom svetu na opće zadovoljstvo upotrebljava a najnoviji model br. 7 iz 1897. tako je savršeno i na čudan način konstruisan, da je najviše priznanje i divljenje stručnjaka proizveo. Velika je korist, što se svaki može za 1-2 sahata sa manipulacijom Pemingtonove pisaće mašine upoznati; dužom praksom se može trostruka i četvorostruka brzina postići; osim što se ovom mašinom uštedi dosta vremena i troška, ona producira vanredno lepo, ekzaktno, uvek jednako pisanje, koje izgleda nalik na štampano. Remingtonova pisaća mašina upotrebljava se i u Ugarskoj vrlo mnogo, tako se uspešno upotrebljava u mnogim ministarstvima, županijama, varošima, novčanim zavodima, tvornicama, trgovinama itd. Spojena sa Edisonovim izumom mimeografom može se sa ma kakvog na Ramingtonovoj pisaćoj mašini napisanog originalnog šablona za jedan sat 6-800 sasvim čistih otisaka dobiti, koji se ni najmanje od originala ne razlikuju – pisala je Zastava, organ Srpske narodne radikalne stranke.

Nekoliko godina kasnije, pisaće mašine postale su sastavni deo kancelarija i u Srbiji i to toliko da su dovele do rasprave u Skupštini, a povod je bio „dodatak za lepo pisanje“ od 300 dinara. Od tadašnjeg premijera i ministra inostranih dela Milovana Milovanovića traženo je da ukine dodatak koji je davao za prepisivanje.

- Mihajlo R. Radivojević: Za lepo pisanje krajnje je vreme da se dodatak izbriše, jer svaka kancelarija ima svoju pisaću mašinu i svi ti ukazi mogu se lepo sa pisaćom mašinom pisati, i to je lepše za čitanje. Velja Vukićević: Na ovo poslednje objašnjenje g. Radivojevića, kako svaka kancelarija ima pisaću mašinu, ja imam da primetim da i pisaća mašina ne može sama da piše i da koji kuca neće ni za 300 dinara godišnje da kuca na mašini. Mih. R. Radivojević: Na mašini može raditi i onaj koji lepo piše i onaj koji ružno piše. Tu ne može biti reči o lepom pisanju jer se tu ne piše perom nego se kuca. Prema tome otpada razlog izvestioca o lepom pisanju – navedeno je u izveštaju iz Narodne skupštine od 29. novembra 1911.

(Telegraf Nauka)