Ako spavate manje od 5 sati dnevno u većem ste riziku od čak 37 bolesti: Ispitano 95.559 ljudi

Spavanje kraće od pet sati tokom noći moglo bi biti povezano sa mnogo većim zdravstvenim rizicima nego što se ranije pretpostavljalo. Veliko istraživanje, u kojem je učestvovalo više od 95.000 ljudi, pokazalo je da je tako kratak san povezan sa povećanim rizikom od čak 37 različitih bolesti. Naučnici su ustanovili i da za zdravlje nije važan samo broj prospavanih sati već i vreme provedeno u pojedinim fazama sna, piše SciTech Daily.

Studija, objavljena u žurnalu PLOS Medicine, obuhvatila je 95.559 učesnika iz britanske zdravstvene baze UK Biobank. Njihove navike spavanja praćene su pomoću uređaja koji se nose na ručnom zglobu, a zdravstveno stanje tokom narednih godina. Medijana perioda praćenja iznosila je 8,9 godina, što je istraživačima omogućilo da prouče vezu između spavanja i razvoja različitih bolesti.

Preporučujemo

Za razliku od mnogih ranijih studija, u kojima su ispitanici sami procenjivali koliko spavaju, u ovom istraživanju korišćeni su podaci prikupljeni pomoću senzora pokreta. Učesnici su uređaje nosili neprekidno sedam dana i noći, a dobijene informacije obrađene su pomoću veštačke inteligencije.

Na taj način naučnici su procenjivali ukupno trajanje sna, vreme provedeno u različitim fazama, učestalost noćnih buđenja i redovnost spavanja. Rezultate su potom uporedili sa zdravstvenim kartonima učesnika, kako bi utvrdili koje su navike povezane sa kasnijom pojavom određenih bolesti.

Pokazalo se da je kod velikog broja zdravstvenih stanja najmanji rizik zabeležen među osobama koje su spavale između šest i osam sati. Trajanje sna bilo je značajno povezano sa 86 grupa bolesti, a kod njih 69 najniži rizik utvrđen je upravo u ovom vremenskom rasponu.

Međutim, veza između dužine spavanja i zdravlja nije bila jednostavna. Rizik od pojedinih bolesti menjao se u zavisnosti od broja prospavanih sati, pri čemu se nije uvek ravnomerno povećavao ili smanjivao. To pokazuje da duže spavanje ne mora uvek biti povezano sa manjim rizikom od bolesti.

REM faza sna

Posebnu pažnju istraživača privukla je REM faza sna, koju karakterišu brzi pokreti očiju, izražena moždana aktivnost i često živopisni snovi. Smatra se da ona ima važnu ulogu u pamćenju, učenju i obradi emocija.

Duže trajanje ove faze bilo je povezano sa manjim rizikom od 83 bolesti, a naročito su se izdvojili rezultati koji se odnose na srčanu slabost, demenciju i Parkinsonovu bolest.

Prema prikupljenim podacima, 47,6 minuta duže trajanje REM faze sna bilo je povezano sa 26 odsto manjim rizikom od srčane slabosti, 46 odsto manjim rizikom od demencije i čak 80 odsto manjim rizikom od Parkinsonove bolesti.

Iako ovi procenti deluju veoma upečatljivo, ne znače da se produžavanjem REM faze pomenute bolesti mogu sprečiti. Oni pokazuju statističku povezanost, a ne dokazuju da je duže trajanje ove faze neposredni uzrok smanjenog rizika.

Značajni rezultati dobijeni su i za duboki san, koji učestvuje u fizičkom oporavku organizma i drugim važnim procesima. Osobe koje su provodile više vremena u dubokom snu imale su manji rizik od sedam zdravstvenih stanja, među kojima su dijabetes tipa 2 i veliki depresivni poremećaj.

Nasuprot tome, učestala buđenja i neredovan raspored spavanja bili su povezani sa povećanim rizikom od pojedinih problema, uključujući anksiozne poremećaje i poremećaje povezane sa upotrebom psihoaktivnih supstanci.

Ovi nalazi pokazuju zašto dve osobe koje spavaju jednak broj sati ne moraju imati isti obrazac sna. Jedna može provesti noć u uglavnom neprekinutom spavanju, dok se druga često budi ili provodi manje vremena u dubokoj i REM fazi. Zbog toga sam broj prospavanih sati ne pruža potpunu sliku o kvalitetu noćnog odmora.

Naučnici su analizirali vezu između različitih osobina sna i više od 1.000 bolesti i zdravstvenih stanja. Nakon primene strogih statističkih kriterijuma, izdvojili su ukupno 156 značajnih povezanosti između obrazaca spavanja i bolesti dijagnostikovanih tokom praćenja.

Ovakav pristup omogućio je da se istovremeno proučava veliki broj oboljenja, umesto da se istraživanje ograniči na jednu bolest. Tako su dobijeni podaci o mogućem značaju trajanja i različitih faza sna za zdravlje tokom narednih godina.

Jedna od prednosti studije jeste to što su podaci o spavanju prikupljani pomoću uređaja, a ne samo na osnovu procena samih učesnika. Ljudi često ne mogu precizno da odrede koliko su zaista spavali, naročito ako su se tokom noći više puta budili.

Jedna sedmica

Ipak, i ovakav način praćenja ima ograničenja. Uređaji koji mere pokrete ne beleže moždanu aktivnost kao specijalistička ispitivanja sna. Zato se trajanje REM i duboke faze procenjuje pomoću računarskih modela, a ne direktnim merenjem moždanih talasa.

Osim toga, navike učesnika praćene su tokom samo jedne sedmice, iako je njihovo zdravstveno stanje posmatrano gotovo devet godina. U međuvremenu je moglo doći do promena u trajanju, kvalitetu i rasporedu spavanja.

Važno je i to što studija nije dokazala uzročno-posledičnu vezu. Na san utiču brojni činioci, uključujući zdravstveno stanje, stres, svakodnevne navike i način života. Pojedine bolesti mogu početi da remete spavanje i pre nego što budu dijagnostikovane, pa nije uvek moguće utvrditi šta je uzrok, a šta posledica.

Istraživanje je prvenstveno značajno za ljude srednjih i starijih godina. Iako su rezultati kod mnogih bolesti ukazali na najmanji rizik između šest i osam sati sna, to ne znači da je šest sati dovoljno za svakoga. Za većinu odraslih uobičajene preporuke podrazumevaju najmanje sedam sati spavanja, dok se individualne potrebe mogu razlikovati.

Nova saznanja zato ne treba tumačiti kao preporuku da se san ograniči na određeni broj sati. Ona pre svega ukazuju na značaj redovnog i kvalitetnog noćnog odmora, kao i na potrebu da se bolje razume uloga njegovih različitih faza.

Iako su potrebna dodatna istraživanja koja bi objasnila mehanizme uočenih povezanosti, rezultati pružaju još jedan razlog da se dugotrajan nedostatak sna ne zanemaruje. San nije samo odmor već važan proces čije trajanje, kvalitet i redovnost mogu mnogo govoriti o našem zdravlju.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)