Prelomi kostiju često ne budu dovedeni u vezu sa osteoporozom

Mnogi prelomi su rani znaci upozorenja na osteoporozu. Ipak, u svakodnevnoj kliničkoj praksi često ne budu prepoznati i dokumentovani kao znaci upozorenja, kaže nova studija iz Austrije.

Osteoporoza, bolest kod koje kosti gube gustinu i stabilnost, spada među najčešća oboljenja u starosti i značajno povećava rizik od preloma. Ipak, često se dijagnostikuje tek nakon prvog, tipičnog „osteoporoznog preloma“, poput preloma kuka.

Preporučujemo

Nova studija daje prvi sveobuhvatan uvid kako se osteoporoza i različite vrste preloma istovremeno javljaju u podacima austrijskih bolnica. Rezultati pokazuju da su prelomi obično deo složenog obrasca brojnih stanja, naglašavajući potrebu za doslednim skriningom na osteoporozu u vreme preloma.

Više od jednog uzroka

Prelomi kostiju retko imaju samo jedan uzrok. Mineralna gustina kostiju je samo deo slike – komorbiditeti, rizik od pada i opšte zdravstveno stanje takođe igraju važnu ulogu.

Da bi bolje razumeli ove veze, istraživači su analizirali podatke iz austrijskih bolnica za više od 1,7 miliona pacijenata starosti od 50 do 79 godina. Umesto proučavanja individualnih stanja izolovano, istraživači su ispitivali koje dijagnoze imaju tendenciju da se javljuju sa osteoporozom i različitim tipovima preloma.

„U kliničkoj praksi, osteoporoza i prelomi kostiju često se javljaju zajedno sa mnogim drugim stanjima, kao što su kardiovaskularne bolesti, metabolički poremećaji ili neurološki poremećaji“, kažu autori studije.

„Da bismo smanjili rizik od daljih preloma, preporučujemo da se u obzir uzme čitav zdravstveni profil pacijenta. Naši nalazi ističu značaj temeljite evaluacije nakon preloma kosti kako bi se sprečili dalji prelomi“.

Neujednačena dijagnoza kod različitih vrsta preloma

Studija je takođe otkrila da se osteoporoza ne dokumentuje sistematski kod mnogih vrsta preloma – iako ovi prelomi često ukazuju na osnovnu slabost kostiju i, u nekim slučajevima, već se kvalifikuju kao klasični prelomi usled krhkosti. Razlike između tipova preloma bile su veoma izražene: prelomi kuka su bili najčešće povezani sa dokumentovanom dijagnozom osteoporoze, naročito kod žena starijih od 60 godina.

Međutim, drugi prelomi – posebno podlaktice, nadlaktice i karlice – još uvek nisu dosledno prepoznati u kliničkoj praksi kao znaci osteoporoze. Ipak, oni već zadovoljavaju kriterijume za utemeljenu dijagnozu osteoporoze i zahtevaju hitnu procenu i početak ciljane terapije radi sprečavanja daljih preloma.

Naročito alarmantno je to što se prelomi često ne javljaju izolovano, već su tesno povezani sa prelomima u drugim delovima skeleta. Svaki prelom usled krhkosti treba stoga posmatrati kao znak upozorenja koji signalizira potrebu da se niz preloma prekine u ranoj fazi.

Treba napomenuti, pak, da je studija obuhvatila samo stacionarno bolničko lečenje; prelomi koji su tretirani ambulantno – što je uobičajeno za ove tipove preloma – nisu mogli biti uključeni.

Dijagnostički jaz kod muškaraca

Studija je otkrila i značajne razlike između žena i muškaraca. Dok je kod žena osteoporoza češće dokumentovana zajedno sa raznim hroničnim stanjima poput osteoartritisa, kod muškaraca je dijagnoza često dolazila tek nakon što bi se prelom već dogodio.

Osteoporoza je kod muškaraca i kod pacijenata starosti od 50 do 69 godina dijagnostikovana ili dokumentovana u vezi sa prelomima znatno ređe. Istovremeno, muškarci u ovoj starosnoj grupi su češće imali komorbiditete povezane sa povredama i upotrebom alkohola.

„Osteoporoza kod muškaraca je možda dijagnostikovana prekasno. To znači da propuštamo značajne šanse da intervenišemo rano i sprečimo dalje prelome. Ranija dijagnoza može biti ključna za zaštitu zdravlja kostiju na duge staze“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)