Može li smrtonosni rak mozga jednog dana biti tretiran kao hronično stanje?

Lin Oksenberg nosi na glavi elektrode koje sprečavaju rast agresivnih ćelija raka u njenom mozgu.

Tako je već šest godina. Može biti mučno, ali ova 73-godišnja žena živi mnogo duže nego većina ljudi sa glioblastomom, agresivnim rakom mozga koji ubija u proseku za 15 meseci.

Doktori sa Pensilvanijskog univerziteta istražuju da li bi višegodišnji život sa glioblastomom jednog dana mogao biti manja anomalija, piše MedicalXpress.

Preporučujemo

Ne postoji lek za glioblastom i vrlo ga je teško tretirati. Obično se tretira kombinacijom hirurgije, zračenja i hemoterapije, a zatim se stanje pažljivo prati u pogledu znakova ponovnog rasta. Kad rak počne ponovo da raste, skoro uvek je fatalan.

Hirurgija, hemoterapija i zračenje ne mogu nikad eliminisati sav kancer jer se tumori glioblastoma ukopaju u moždano tkivo kao pipci hobotnice.

Umesto čekanja da se bolest vrati i tretiranja sa još hemoterapije i zračenja, elektromagnetna terapija TTF, proizvod švajcarske kompanije „Novokjur“, neprestano šalje električna polja kroz mozak radi sprečavanja rasta ćelija raka. Merenje „temperature“ tumora pomoću magnetne rezonance može pokazati najranije znake da se tumor vraća i pomoći lekarima da brzo promene tretman.

„Novokjurov“ terapijski uređaj je ostvario skromne rezultate u produžavanju života pacijenata sa glioblastomom. U trećoj fazi ispitivanja, pacijenti koji su nosili uređaj 70-80% vremena preživeli su u proseku 21 mesec, naspram 15 meseci kod pacijenata sa standardnim tretmanom.

Uređaj može biti nezgodan za upotrebu. Pacijenti moraju da obriju glavu kako bi zalepili elektrode. Za razliku od lekova koji ostaju u telu satima ili danima nakon unosa, ovaj uređaj deluje samo kad se postavi na glavu. I bez osiguranja košta 21.000 dolara mesečno.

Nije sigurno da će ovaj pristup ikad dovesti do neke značajne promene u izgledima za pacijente. Ipak, istraživači kažu da se nazire šansa da jednog dana jedan od najozloglašenijih agresivnih kancera bude tretiran kao hronična bolest.

Magnetna rezonanca sa veštačkom inteligencijom

Glioblastom je brzo rastući rak mozga najuobičajeniji među starijim odraslim osobama. Tretman može da uspori rast kancera i kontroliše simptome, ali ne postoji lek.

Pacijentima se hirurškom operacijom može ukloniti najveći deo tumora, iako su neki previše duboko u mozgu da bi im se pristupilo. Hirurzi obično ne mogu ukloniti ceo tumor – njegovi pipci su toliko isprepleteni sa mozgom da ih je nemoguće bezbedno odstraniti.

Lekari mogu preporučiti zračenje ili hemoterapiju radi ubijanja preostalih ćelija raka. Međutim, pošto je tumor toliko upleten u mozak, teško je ciljati ćelije raka bez ubijanja zdravih ćelija mozga.

Doktori se oslanjaju na magnetnu rezonancu kako bi pratili da li tretman smanjuje tumor. Međutim, neki tretmani izazivaju zapaljenje koje može izgledati slično tumoru na snimku magnetnom rezonancom, zbog čega se ne zna tačno gde je tumor.

Istraživači su napravili instrument koji funkcioniše kao termometar, koristeći veštačku inteligenciju u cilju preciznijeg pregleda mozga. Ova tehnika koristi snimke celog mozga radi kreiranja „temperature“ u realnom vremenu koja može preciznije reći lekarima gde je tumor i da li raste ili se smanjuje.

Pacijenti se snimaju svaka dva meseca, kao što bi bili i tradicionalnom magnetnom rezonancom, ali su rezultati dostupni odmah, što omogućava brže i preciznije izmene tretmana.

Zaustavljanje ćelija glioblastoma strujom

Dok hemoterapija i zračenje ciljaju određene tačke tumora – sa promenljivom preciznošću – TTF šalje električne struje kroz ceo mozak radi sprečavanja rasta ćelija raka.

Početna klinička ispitivanja su ustanovila malo povećanje očekivane dužine života pacijenata tretiranih TTF terapijom i veću verovatnoću preživljavanja do pet godina.

Međutim, zahtevnost tretmana je veća od potencijalnih koristi za neke pacijente. Pacijenti moraju da briju glavu svaka dva dana kako bi elektrode ostale zalepljene za kožu. Pošto tretman deluje samo kad je uređaj postavljen na glavu, pacijenti bi trebalo da ga nose barem 18 sati dnevno dve godine.

„Novokjur“ dizajnira tanje flastere za glavu i istražuje da li mogu povećati protok struje u cilju smanjivanja neophodne dužine nošenja uređaja. Takođe se radi na aplikaciji koja bi pomogla pacijentima da prate koliko su nosili uređaj.

Iako ne izgleda najelegantnije - povez na glavi i mali ranac za žice i bateriju – uređaj može pomoći pacijentima sa glioblastomom da žive dovoljno dugo radi važnih porodičnih događaja, poput diplomiranja ili venčanja deteta.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)