Istraživači napravili instrument za precizno merenje viskoznosti lave na terenu

Milioni ljudi žive blizu aktivnih vulkana koji su neprestano pod nadzorom radi znakova predstojeće erupcije.

Kad do erupcije dođe, naučnici i vlasti se oslanjaju na podatke za procenu obima moguće štete, planove evakuacije i mere u slučaju katastrofe. Priroda erupcija, nažalost, znači da sakupljanje podataka o njima ponekad može biti teško jednako kao organizovanje reakcije.

Istraživači sa Univerziteta u Bafalu razvili su uređaj za merenje viskoznosti lave koji bi mogao poboljšati naše razumevanje istopljenih stena, kao i modele kretanja lave, dajući nadležnim institucijama bitne smernice za očuvanje bezbednosti ljudi, piše Phys.org.

Preporučujemo

Za fluide poput lave, viskoznost je mera koliko brzo teče. Fluid niske viskoznosti teče brzo kao voda, dok se viskozan fluid ponaša više kao melasa. Prilikom erupcije vulkana blizu ljudskih struktura, mere viskoznosti govore hitnoj pomoći koliko vremena ima da reaguje, a trenutni metodi su često nedovoljni.

„Na mestima kao što su Island i Havaji, gde su erupcije lave prilično česte i ugrožavaju infrastrukturu poput puteva i zajednice, postoji neizvesnost u proceni gde bi i koliko brzo lava mogla ići“, kaže Martin Haris.

Problem je to što su merenja viskoznosti gotovo uvek izvedena u laboratoriji. Eksperimenti su tako lakši i bezbedniji, ali uvek nedostaje ključni elemenat.

Kad vulkan izbaci lavu, mnogo različitih gasova ostaje zarobljeno u mehurovima u lavi. Kad se merenja izvode u laboratoriji, gas se ne može staviti unutra, tako da se meri lava bez svih različitih komponenti i nedostaje ono što utiče na tok lave.

Jedino rešenje je da se merenja izvedu na terenu. To, pak, nosi posebne probleme sa sobom. Merenje viskoznosti lave na terenu se obavlja od pre skoro sto godina, bez mnogo uspeha. Mnogi raniji pokušaji su uključivali metalne šipke ubačene u lavu rukom ili pomoću klipnog mehanizma sa oprugom, ili čak lansirane kao koplje.

Istraživači iz Bafala su zadržali klasičnu metalnu šipku i prikačili je za merni instrument. To su spojili sa drugom šipkom radi merenja deplasmana i ceo uređaj napravili dovoljno laganim za držanje u ruci i izdržljivim u vulkanskom okruženju. Potom je testiran na terenu aktivnog vulkana na Islandu.

Izvedene su desetine merenja na različitim lokacijama u različitim vremenima. Ovakvi podaci su bitni jer pokazuju ne samo kakva je lava u jednom trenutku, već kako evoluira dok se širi i hladi.

Uspeli smo da pokažemo promenu fizičkih svojstava lave u vremenu i prostoru, kaže Haris.

(Telegraf Nauka/Phys.org)