Spajdermen više nije jedini koji ovo može: Naučnici napravili žlezdu za proizvodnju paukove svile

Tim istraživača uspeo je da dobije vlakna pomoću mikrofluidnog sistema

Superheroj iz stripa i sa velikog platna Spajdermen dosad je bio jedini koji je, bar u svetu fikcije, imao uređaj za proizvodnju paukove svile. Sad su uspeli da tako nešto naprave i naučnici Centra za nauku o održivim resursima RIKEN iz Japana.

Veštačka paukova svila, koja imitira kompleksnu molekularnu strukturu paukove svile, kreirana je pomoću veštačkih paukovih žlezda, piše Phys.org.

Preporučujemo

Ova ekološka inovacija, navode, veliki je korak napred jer može značajno da utiče na industriju.

- Poznata po jačini, fleksibilnosti i maloj težini – paukova svila ima veliku vučnu snagu koja može da se meri sa snagom čelika istog prečnika, a takav odnos jačine i težine nema nijedan drugi materijal. Osim toga, biokompatibilna je i može da ima medicinsku primenu, a i biorazgradiva je. Zašto se onda mnogo toga ne pravi od paukove svile? Zato što je uzgoj paukova za to nepraktičan iz više razloga, pa je ostalo na naučnicima da smisle kako da je prave u laboratoriji – navodi se u saopštenju naučnika.

Paukova svila je biopolimersko vlakno napravljeno od velikih proteina nazvanih spidroini. U tim vlaknima su molekularne supstrukture koje moraju da se poklope da bi vlakna imala jedinstvena mehanička svojstva. Rekreiranje ove kompleksne molekularne arhitekture zbunjuje naučnike već godinama, a tim RIKEN-a započeo je drugačiji pristup.

- U ovoj studiji mi smo probali da imitiramo produkciju prirodne paukove svile koristeći mikrofluidike, što podrazumeva tok i manipulaciju malim količinama tečnosti kroz tanke kanale. Moglo bi da se kaže da smo dobili funkcije žlezde paukova kao svojevrsni prirodni mikrofluidni uređaj – rekao je Keiđi Numata, vođa tima RIKEN-a.

Uređaj koji su razvili ne izgleda baš kao izmišljeni uređaj koji Spajdermen kači na zglob kako bi ispaljivao paukove mreže. To je mala pravougaona kutija sa malim kanalima u njoj. Rastvor spidroina se stavlja na jednu stranu, a onda se vuče na drugu pomoću negativnog pritiska.

Istraživači su eksperimentisali kako bi pronašli prave uslove za pravljenje paukove svile i na kraju su uspeli u tome.

- Iznenađujuće je koliko je robustan mikrofluidni sistem kada postoje pravi uslovi. Spajanje vlakana je spontano, ekstremno brzo i veoma reproduktivno. Što je važno, vlakna pokazuju istu specifičnu hijerarhijsku strukturu kakva je nađena u prirodnim vlaknima – rekao je Ali Malaj, jedan od autora studije.

Veštačka proizvodnja paukove svile može da bude veoma značajna u tekstilnoj industriji.

- Želimo da ovo ima uticaj na stvarni svet. Da bi se to desilo, moramo da povećamo proizvodnju i produžimo proces. Takođe, moramo da ispitamo kvalitet veštačke svile i napravimo poboljšanja – rekao je Numata.

(Telegraf Nauka/Phys.org)