Da li su Aleksandra Makedonskog pojele ajkule?

Kada je Aleksandar Makedonski preminuo 323. pre nove ere, 13 godina nakon što je stvorio jednu od najvećih imperija u istoriji, za sobom je ostavio jednu od najvećih nerešenih misterija arheologije. Istraživači već vekovima raspravljaju o tome gde je jedan od najslavnijih osvajača u istoriji sahranjen, a teorije idu od rodne Makedonije do Egipta. Neki čak smatraju da je moguće i da su ga pojele ajkule, piše LiveScience.

- Dokle god se ne otkrije njegova grobnica, Aleksandar opstaje u jednom kvazi mističnom limbu, koji uvek podstiče nove ideje, teorije i kontroverze – rekao je za LiveScience Nikolas Saunders, profesor Odeljenja za antropologiju i arheologiju Univerziteta u Bristolu i autor knjige „Život Aleksandra Velikog“.

Preporučujemo

Stotine istraživača tragale su dosad za grobnicom, ali bez uspeha.

- Sećam se 1963, kada sam bio student na Aleksandrijskom univerzitetu, bio je tu Grk koji je iskopavao blizu železničke stanice. Išao sam da gledam ta iskopavanja. Nije našao ništa, ali je ostao tu pet godina tragajući – rekao je za LiveScience Zahi Havas, egipatski arheolog i bivši ministar za antikvitete.

Aleksandrova smrt i borba za telo

„Aleksandar se u Vavilon vratio u proleće 323. godina. Usred priprema za nove ekspedicije – građenje luke u Vavilonu u koju bi moglo stati i do hiljadu lađa, okupljanje iskusnih moreplovaca i graditelja lađa iz Fenikije i ostalih primorskih krajeva, okupljanje vojske i flote – Aleksandar se iznenada razboleo. Groznica se pojavila posle jednog pira. Sutradan, on je prineo svakodnevne žrtve i dao instrukcije – vojska je trebalo da bude gotova za pokret kroz četiri dana, a flota s kojom će on krenuti, kroz pet dana. Sledećeg dana, on se opet pridigao i razgovarao s prijateljima, ali mu groznica cele noći nije prestajala. Sedmog dana pozlilo mu je sasvim. Vratili su ga u palatu. Komandante koji su ušli kod njega, on je prepoznao, ali nije više mogao da govori. Jaka groznica trajala je celu noć i idućeg dana. Tada su vojnici zatražili da ga vide i njih su pustili da prođu pored njegovog ležaja. On je svakom stisnuo ruku i pozdravljao ih pogledom. Umro je 13. juna 232, u 33. godini života,“ napisala je Fanula Papazoglu u „Istoriji helenizma“.

Sukobi njegovih generala oko nasledstva počeli su pre sahrane, zato je mnogo toga iz tog perioda nejasno, a preuzimanje tela bilo je jedna od tema pregovora zaraćenih strana. Znalo se da Aleksandar nije želeo da bude sahranjen u Aigai (Vergini), u Makedoniji, već u oazi Siva u Egiptu. Njegova želja nije ispoštovana jer je i samo telo postalo simbol moći u borbi za vlast.

Pogrebna kola sa njegovim telom oteo je Ptolomej I Soter i sahranio ga je u Memfisu. Telo je kasnije prebačeno u Aleksandriju i tu je ostalo do rimskog osvajanja. Međutim, lokacija grobnice je kasnije izgubljena.

Da li je konačno napravljen pomak u potrazi za grobnicom? Kaliope Limneos-Papakosta, direktorka Helenističkog istraživačkog instituta aleksandrijske civilizacije, koja je trenutno na iskopavanjima u Aleksandriji, misli da jeste.

Grobnica je možda skrivena ispod ulica moderne Aleksandrije, na mestu raskrsnice, veruje ona.

- Imam više mogućnosti da otkrijem grobnicu nego bilo ko drugi – rekla je ona za Live Science.

Šta otežava potragu za grobnicom?

Misterija grobnice značajno je veća zbog toga što je telo premeštano, a sami zapisi o njoj su retki. Mnogi od njih nastali su stotinama godina nakon događaja. I svaki taj izvor imao je svoj politički cilj ili svoje predrasude, rekao je Pol Kartledž, profesor grčke kulture na Univerzitet u Kembridžu.

- Na sve treba gledati sa zrnom skepse. Moderna Aleksandrija, posebno centar grada, izgrađena je preko antičkih spomenika. Teatar je otkriven dok su gradili kuće. Katakombe su takođe nađene – rekao je on za LiveScience.

Stotinama godina grobnica je bila mesto hodočašća. Limneos-Papakosta veruje da je njena lokacija izgubljena tokom Aleksandrijskog krstaškog rata 1365, kada je grad opljačkan.

- Verujem da su sveštenici okupljeni oko Aleksandrovog kulta zaštitili grobnicu. Oni su ga smatrali bogom i kada su hrišćani stigli, verujem da su sakrili telo i sarkofag – objasnila je ona.

S druge strane, Kartledž spekulište da je mauzolej bio na drugom mestu.

- Mauzoleji moraju da budu vidljivi. Zašto Aleksandrov nije vidljiv? Jednostavan odgovor je da je bio na obali – rekao je on.

Nivo mora od tog vremena skočio je nekoliko metara, pa je moguće da je mauzolej završio pod vodom. Nedavno su ronioci otkrili strukture ispod nivoa mora. Ali čak i ako bude nađen sam mauzolej, možda telo ne bude nađeno.

- Osim ako nije bio u kovčegu koji bi mogao da sačuva telo, ono verovatno neće biti nađeno. Moja pretpostavka je da su telo Aleksandra Makedonskog mogle da pojedu ajkule – rekao je Kartledž.

Saunders misli da je grobnica i dalje na kopnu, ali verovatno ispod ulica Aleksandrije. Havas ima drugu ideju.

- Naučnici nikad neće uspeti da je pronađu. Verujem da će grobnica Aleksandra Velikog biti otkrivena, ali slučajno – rekao je on.

Kako je Telegraf Nauka već pisao, pre nekoliko meseci ljubičasto-bela tunika Aleksandra Makedonskog otkrivena je u „krljevskoj grobnici broj 2“ u Vergini, gde je sahranjeno nekoliko članova njegove porodice, ali ne i slavi osvajač.

(Telegraf Nauka/LiveScience)