Kejti Peri, Gejl King i još 4 žene kreću ka "ivici svemira": Evo šta to znači!

Blue Origin u ponedeljak vodi zvezdanu posadu od šest putnica na "ivicu svemira" u jednoj od najgledanijih misija suborbitalnog svemirskog turizma poslednjih godina. Let će trajati oko 10 minuta, noseći grupu više od 100 kilometara (62 milje) u nebo i nudeći nekoliko minuta bestežinskog stanja pre nego što se spuste.

Ali u kom trenutku tokom leta će pevačica Kejti Peri, novinarka Gejl King i njihovi saputnici stići u "svemir"?

Preporučujemo

Da li je to kada pogledaju van svog prozora i plavi sjaj neba izbledi u crno? Da li je to kada dostignu visinu na kojoj sateliti mogu da orbitiraju? Ili je to kada se atmosfera toliko razredi da više ne igra odlučujuću ulogu u fizici leta?

U zajednici svemirskih letova ne postoji čvrsta i brza definicija.

Prostor se može definisati na više načina, a korisnost kriterijuma za određivanje gde počinje može zavisiti od scenarija. Zbog toga razne organizacije širom sveta koriste različite nadmorske visine da obeleže taj nevidljivi prag u svrhu vođenja evidencije. A za suborbitalni svemirski turizam, prepirke oko definicija mogu zaživeti.

Na primer, poznato je da se Blue Origin i Virgin Galactic javno prepiru oko toga - uglavnom zbog jednog, specifičnog načina definisanja prostora: Karmanove linije.

Koliko je udaljena od površine Zemlje? Danas je zvanično usvojeno da se Karmanova linija nalazi na visini 100 kilometara (62,1 milje ili 328.084 ft) od površine mora, 20 km više od prvobitno neusvojene granice s kraja četrdesetih godina 20.

Šta čini astronauta

Možda najpoznatije i najkontroverznije razgraničenje svemira, Karmanova linija leži na 100 kilometara (62 milje) iznad nivoa mora.

Suborbitalni letovi kompanije Blue Origin za Nev Shepard putuju malo iznad te visine.

Ali glavni konkurent kompanije, Virgin Galactic, to ne čini. Njegovi letovi do sada su dostigli oko 88,5 kilometara (55 milja), što je iznad granice od 81 kilometar (50 milja) koju je američka vlada dugo koristila da definiše svemir.

Ipak, Blue Origin je ukazao na Karmanovu liniju kako bi potvrdio svoje vožnje kao legitimniji put ka sticanju statusa "astronauta", rekavši u jednoj objavi na društvenim mrežama iz 2021. da "nijedan od naših astronauta nema zvezdicu pored svog imena", suptilno prebacivanje ka Virgin Galactic.

Definisanje astronauta je, međutim, skoro sasvim druga stvar. U prvim danima svemirskih letova, američka vlada je uspostavila definiciju od 81 kilometar (50 milja) kao osnovu za dodelu astronautskih znački vojnim i NASA pilotima.

Federalna uprava za vazduhoplovstvo takođe je dala komercijalna astronautska krila avanturistima iz privatnog sektora koji su dostigli više od 81 kilometra (50 milja). Ali agencija je uglavnom ukinula taj program 2021. godine, odlučivši da navede učesnike na svojoj veb stranici, a ne da dodeljuje fizičke značke letačima iz privatnog sektora.

Foto: Tanjug/AP

SpaceIks je takođe dodelio sopstveni set srebrnih krila putnicima koji nisu iz vlade koji lete na njenoj orbitalnoj kapsuli Crev Dragon.

Dakle, u praksi, odluka ko je, a ko nije astronaut, zavisi od zapisničara.

Bivši NASA astronaut Teri Virts rekao je za National Geographic 2018. da nije previše zabrinut zbog čuvanja kapije oznake "astronauta".

- Ako vežete zadnjicu za raketu, mislim da to nešto vredi - rekao je Virts za National Geographic 2018. kada su ga pitali o tom pitanju, pa dodao: "Kada sam bio pilot F-16, nisam bio ljubomoran što se piloti Cesne nazivaju pilotima. Mislim da će svi znati da li ste platili da budete putnik na petominutnom suborbitalnom letu ili ste komandant međuplanetarnog svemirskog vozila. To su dve različite stvari".

Gde se dešava bestežinsko stanje

U mašti javnosti, međutim, ideja o astronautu često dočarava slike osobe koja lebdi u bestežinskom stanju, okružena crnim kosmičkim prostranstvom.

Ali doživljavanje bestežinskog stanja nema mnogo veze sa visinom - barem ne na relativno niskim na kojima lete Blue Origin i Virgin Galactic.

Zemljina gravitaciona sila će i dalje povlačiti kapsulu Plavog porekla kada ona dostigne bestežinsko stanje u apogeju, što je termin u svemirskim letovima za sam vrh putanje leta.

Ali astronauti će biti bestežinski jer će energija koju su raketa i kapsula izbacile nakon poletanja poništiti Zemljina gravitacija, dajući im minutnu verziju osećaja koji ljudi doživljavaju kada stignu na vrh velikog brda sa rolerama.

Nasuprot tome, astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici ostaju u bestežinskom stanju mesecima jer su u orbiti oko Zemlje - što zahteva daleko veće brzine nego što putuju Nju Šepardovi suborbitalni letovi.

Zapisničari, međutim, nisu odredili da osoba mora otputovati u orbitu da bi se smatrala astronautom.

Civilni i vojni piloti koji su komandovali avionima Ks-15 na visinama iznad 81 kilometra (50 milja) tokom probne kampanje 1960-ih, na primer, dobili su astronautska krila.

Nauka o definisanju prostora

Vlada SAD koristi oznaku od 81 kilometar (50 milja) da definiše prostor iz mnogih istih razloga iz kojih druge organizacije koriste Karmanovu liniju. Ovi drugi mogu samo drugačije izračunati pojavu.

Teodor fon Karman, mađarski američki inženjer i fizičar i suosnivač NASA Laboratorije za mlazni pogon, bio je među prvima koji je pokušao da opiše visinu na kojoj aeronautika postaje astronautika. Ali čak i Karmanovi početni pokušaji 1950-ih bili su netačni.

"Atmosfera je zaista dinamična i fluktuira u gustini što čini bilo kakvo razgraničenje nepreciznim", navodi se u jednoj studiji o definiciji prostora iz 2014. Dakle, "Karmanova linija fluktuira između" 84 kilometra (52 milje) i 100 kilometara (62 milje).

Posebno, 100 kilometara je način na koji švajcarska Federation Aeronautikue Internationale ili Svetska federacija vazdušnih sportova, definiše Karmanovu liniju.

- Tako je bilo od 60-ih godina - rekao je za CNN Skot Nojman, predsednik Komisije za astronautičke zapise federacije, ICARE.

Federacija je 2018. sugerisala da bi mogla smanjiti svoju definicijsku visinu kao odgovor na nova istraživanja o Karmanovoj liniji - ali organizacija na kraju nije preduzela takav korak nakon što je utvrdila brojke.

- Imate ovu lepu maksimalnu tačku, koju mi zovemo "visina maksimalne ravnotežne brzine" i možete pokazati na nju na grafikonu i reći: "Ovde počinjete da postajete više kao svemirska letelica, a manje kao letelica" - rekao je Nojman.

"Visina maksimalne ravnotežne brzine" odnosi se na visinu na kojoj atmosfera postaje toliko tanka da se plovilo više ne može oslanjati na dinamiku leta aviona. Umesto toga, vozilu će biti potrebna brzina koju pružaju raketni motori.

Druga perspektiva

Dok je Međunarodna aeronautička federacija odlučila da se drži svoje definicije od 100 kilometara, drugi istraživači i institucije u svemirskoj industriji ne dele isto mišljenje.

Spense Vajs, viši potpredsednik svemirskih misija u kompaniji za proizvodnju svemira Redvire Space, rekao je za CNN da veruje da je tačnija visina bliža 88 kilometara (55 milja).

Vajs je rekao da ta definicija proizilazi iz ponašanja vozila - uglavnom odbačenih raketnih pojačivača - koja su se vratila iz svemira nakon što su izvučena iz orbite atmosferskim trenjem. Za kontekst, "vakum" prostora nije uvek vakuum. Zemljina atmosfera se zapravo razređuje hiljadama milja.

- Ali ono što stalno možete da vidite je da negde između 90 i 88 kilometara, ova raketna tela, dok ponovo ulaze u (atmosferu), prestaju da se ponašaju kao da uglavnom lebde u svemiru - vođena ponašanjem Keplerske orbite - rekao je Vajs, pozivajući se na principe planetarnog kretanja koje je opisao u Johanes17 Kepler veku: "I počnu samo da padaju sa neba".

Foto: Twitter/@StationCDRKelly

Sateliti i svemirske letelice takođe mogu nakratko da putuju još bliže Zemlji tokom svojih orbita - čak 80 do 90 kilometara visine (50 do 56 milja) - bez da se odmah povuku nadole. U vazduhoplovnom jeziku, takve svemirske letelice koje lete nisko se nazivaju sateliti sa veoma niskom orbitom Zemlje ili VLEO.

Atmosferski otpor postaje izraženiji na nižim orbitalnim visinama, a to je ključno razmatranje pri dizajniranju vozila.

- Možete zaista da spuštate orbite, možda čak do 150 kilometara (93 milje) - ali postoji trošak koji plaćate za to. ... Verovatno dizajnirate nešto što sve vreme provodi pokušavajući da ostane u orbiti - rekao je Vajs.

Jednostavno rečeno: kada je u pitanju definisanje prostora, proračuni i razmatranja se menjaju u zavisnosti od svemirskog objekta u pitanju.

"Neki stručnjaci su primetili da funkcija i svrha mogu da dovedu do prikladnijih razlika između aviona i svemirskih letelica nego visine", navodi se u radu iz 2014 . A razlike mogu postati sve nejasnije kako tehnologija evoluira i novi tipovi vozila mogu postići različite vrste leta.

Dakle, da li su ove definicije uopšte važne?

- Smešno je pomisliti na to. Da li se i dalje isplati penjati se na Everest? Potrebne su nam ove dogovorene norme ili definicije ove teške i epske stvari. Dakle, posebno u kontekstu komercijalnih putovanja u svemir, mislim da je Karmanova linija sasvim dobra stvar - rekao je Vajs.

(Telegraf.rs/CNN)