Kako je „blatnjavi“ meteorit sleteo u džungle Centralne Amerike

Komadi meteorita koji je pao u Kostariku 2019. godine su toliko neobični da naučnici veruju da se kretao kroz svemir relativno neoštećen – dok nije naišao na našu planetu. To je uveliko različito od drugih tipičnih meteorita koji imaju oštećenja usled brojnih sudara pre dolaska na Zemlju.

Meteoriti su pronađeni u blizini kostarikanskog naselja Agvas Sarkas i pripadaju tipu zvanom „blatnjave lopte“, u smislu sa sadrže vodom bogate minerale.

Preporučujemo

Ovi nalazi su doveli do preispitivanja tih takozvanih blatnjavih meteorita. Pretpostavljalo se da bi njihov visok sadržaj vodom bogatih minerala učinio da budu strukturno slabiji od drugih tipova meteorita, podložniji oštećenju ili sagorevanju.

„Izgleda da prisustvo vodom bogatih minerala ne znači da su slabi“, kažu istraživači iz Instituta SETI i Nasinog Istraživačkog centra Ejms u Kaliforniji.

Ovo otkriće je ravno jednom od najvećih otkrića meteorita pre skoro 50 godina. Pronađeno je 27 kilograma kamenja, što predstavlja najveći pad u svojoj vrsti otkako su slični meteoriti pali u blizini Merčisona u Australiji 1969.

Pad Merčisonskog meteorita desio se samo dva meseca nakon misije Apolo 11. Pronađeni komadi pokazuju promene uzrokovane tečnom vodom na telu sa kog dolaze pre nego što je sudar razbio to telo i poslao Merčison i kasnije Agvas Sarkas meteoroide u svemir. Meteoroidima nazivamo meteorite dok su u svemiru.

Video snimak prikazuje kako blatnjavi meteor 2019. ulazi u atmosferu iz pravca zapad-severozapad iznad Kostarike pod strmim, skoro vertikalnim uglom od 81 stepen, brzinom od 14,6 kilometara u sekundi. Ovaj veliki ugao je omogućio da meteor prođe kroz manje atmosfere nego da je doleteo pod manjim uglom. To znači da je više izvornog meteoroida preživelo vatreni put kroz nebo iznad Kostarike.

„Na osnovu dolazeće putanje meteora, možemo reći da je ovaj objekat stigao sa nekog većeg asteroida nisko u asteroidnom pojasu, verovatno iz njegovih spoljašnjih oblasti“, kažu istraživači.

Dok je ulazilo u Zemljinu atmosferu, to stenovito telo je verovatno imalo širinu od oko 60 centimetara. Frikcija sa atmosferom je proizvela toplotu koja je istopila njegovu površinu, odstranjujući veliku količinu stene u procesu poznatom kao ablacija pošto je objekat počeo da gori.

Prodirao je duboko u atmosferu dok se preostala masa nije rasturila na 25 kilometara iznad Zemljine površine stvarajući bljesak koji su zabeležili sateliti GOES 16 i 17 i njihovi detektori munja – sateliti koji posmatraju Zemlju, pod upravom NASA i Nacionalne okeanske i atmosferske administracije (NOAA).

Fragmenti su se razleteli po mekanom tlu džungle i travnatih područja Kostarike, gde su ih pronašli tragači za meteoritima i dobrovoljci. Međutim, meteoriti su imali neobičan izgled.

„Pad u Agvas Sarkas proizveo je izuzetno kamenje formirano fuzijom u širokom spektru oblika. Neko od kamenja ima plavi sjaj površinskog sloja stvorenog fuzijom“, kaže Lorens Garvi iz Centra za izučavanje meteorita na Državnom univerzitetu Arizone.

Fuziona kora je staklasta, nastala topljenjem površine meteorita tokom ablacije. Meteoriti obično imaju neke zaravnjene strane, gde su se odlomili usled fraktura originalnog meteoroida nastalih zbog sudara u svemiru sa drugim meteoroidima. Zaobljeniji oblici meteorita Agvas Sarkasa sugerišu da je meteoroid putovao kroz svemir relativno neoštećen nakon što se odvojio od svog matičnog tela.

Čak je bilo moguće izračunati koliko davno se to desilo. Izloženost kosmičkim zracima menja sastav meteoroida, tako da nam stepen izmena govori koliko dugo je meteoroid bio u svemiru nakon što se odvojio od svog matičnog tela. Poslednji sudar ovog kamena se dogodio pre dva miliona godina, kaže kosmohemičar Kis Velton sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju.

Nakon što se odvojio, bilo je potrebno dva miliona godina da pogodi Zemlju, i sve to vreme je uspevao da izbegne frakture. Čini se da je to bilo nedavno, s obzirom na 4,6 milijardi godina postojanja solarnog sistema.

„Znamo za druge meteorite merčisonskog tipa koji su se odlomili otprilike u isto vreme kao Merčisonski meteorit i verovatno u istom događaju, ali se većina odlomila u mnogo novije vreme“, kažu naučnici, a meteoriti Agvas Sarkasa su primer.

Pad u Agvas Sarkas je bio velika vest u Kostariki. Ni o jednoj drugoj vatrenoj lopti nije toliko izveštavano i toliko kamenja nije pronađeno na tlu u poslednjih 150 godina. Taj pronalazak je takođe bio mali korak za čoveka, ali veliki skok u meteoritici.

(Telegraf Nauka/Live Science)