„Habl“ otkriva da je duo u Kojperovom pojasu možda trio

Predviđanje kako se tri gravitaciono vezana tela kreću u svemiru predstavlja problem za matematičare vekovima, a nedavno je popularizovan u romanu i televizijskoj seriji „Problem tri tela“.

Međutim, nema problema sa onim za šta istraživači kažu da je verovatno stabilni trio ledenih svemirskih stena u Kojperovom pojasu solarnog sistema. Do otkrića su doveli podaci dobijeni pomoću svemirskog teleskopa „Habl“ i opservatorije „Kek“ na Havajima.

Preporučujemo

Ako bude potvrđen kao drugi takav sistem tri tela u tom regionu, 148780 Alčira ukazuje da bi slične trojke mogle čekati da budu otkrivene, što bi podržalo određenu teoriju istorije našeg solarnog sistema i formiranja objekata Kojperovog pojasa.

„Univerzum je ispunjen nizom sistema sastavljenih od tri tela, uključujući zvezde najbliže Zemlji, zvezdani sistem Alfa Kentauri, a otkrivamo da Kojperov pojas možda nije izuzetak“, kaže Maja Nelsen sa Univerziteta Brigam Jang u Juti.

Poznati od 1992, objekti Kojperovog pojasa su primitivni ledeni ostaci ranog solarnog sistema otkriveni iza orbite Neptuna. Zasad je registrovano više od 3.000 takvih objekata, a naučnici procenjuju da bi ih moglo biti još nekoliko stotina hiljada sa preko 15 kilometara u prečniku. Najveći objekat Kojperovog pojasa je patuljsta planeta Pluton.

„Hablov“ nalaz predstavlja bitnu podršku za teoriju nastanka objekata Kojperovog pojasa: tri mala stenovita tela ne bi bila rezultat sudara u prometnom Kojperovom pojasu, već bi se formirala kao trio direktno iz gravitacionog kolapsa materije u disku materijala oko novonastalog Sunca, pre oko 4,5 milijardi godina.

Dobro je poznato da se zvezde formiraju putem gravitacionog kolapsa gasa, obično kao parovi ili trojke, ali je ideja da se kosmički objekti poput ovih u Kojperovom pojasu formiraju na sličan način još pod istragom.

Sistem Alčira se nalazi u spoljnoj oblasti solarnog sistema, šest milijardi kilometara daleko, ili 44 razdaljine između Zemlje i Sunca. „Hablovi“ snimci pokazuju dva objekta Kojperovog pojasa udaljena oko 7,600 kilometara jedan od drugog.

Međutim, istraživači kažu da ponovljene opservacije koorbitalnog kretanja tih objekata sugerišu da unutrašnji objekat zapravo čine dva tela koja su toliko blizu jedno drugom da se ne mogu raspoznati na tako velikoj daljini.

Tokom vremena, orijentacija orbite spoljnog objekta se menjala, što je ukazivalo da je unutrašnji objekat ili veoma izdužen ili da se zapravo radi o dva posebna objekta.

„Trojni sistem je bio najprikladniji kad smo podatke dobijene od ‘Habla’ uneli u različite scenarije modeliranja“, kaže Nelsen. „Druge mogućnosti su da je unutrašnji objekat kontaktni binarni sistem, kad su dva posebna objekta toliko blizu da se dodiruju, ili nešto neobično ravno, kao palačinka“.

Trenutno postoji oko 40 identifikovanih binarnih objekata u Kojperovom pojasu. Pošto su dva od tih sistema verovatno trojke, istraživači kažu da verovatno nije u pitanju nešto neobično, već populacija sistema od tri tela, koju su formirale iste okolnosti. Međutim, za jake dokaze potrebni su vreme i ponovljene opservacije.

Jedini detaljno proučeni objekti Kojperovog pojasa su Pluton i manji objekat Arokot, koje je misija Nju Horajzons posetila 2015, odnosno 2019. Nju Horajzons je pokazao da je Arokot kontaktni binarni sistem, što za objekte Kojperovog pojasa znači da se dva objekta koja su se približavala jedan drugom sad dodiruju ili su se sjedinila, često u obliku ljuske kikirikija.

Istraživači opisuju Alčiru kao „rođaka“ Arokota, člana iste grupe objekata Kojperovog pojasa. Procenjuju da je Alčira deset puta veća od Arokota – sa širinom od 200 kilometara.

Iako nije planirana misija koja bi proučila Alčiru detaljno kao Arokot, postoji drugačija prilika za dalje izučavanje tog sistema. Alčira je ušla u eklipsnu sezonu, kad spoljno telo prolazi ispred centralnog tela. To će trajati narednih deset godina, dajući naučnicima veliku šansu da saznaju više.

Svemirski teleskop „Džejms Veb“ se takođe uključuje u proučavanje Alčire pošto će proveriti da li komponente izgledaju isto u predstojećim opservacijama u okviru Ciklusa 3.

(Telegraf Nauka/NASA)