Najstarija svedočanstva o Zemljinoj atmosferi možda se kriju u stenama na Mesecu

Foto: NASA

Najstariji tragovi Zemljine drevne atmosfere možda se kriju u stenama na Mesecu, sugeriše nova analiza stena koje su astronauti iz misije Apolo doneli pre 50 godina, piše Live Science.

Tada su naučnici detektovali tragove magnetizma u tim stenama – znak da je Mesec nekad imao magnetno polje, slično Zemljinom. To je bilo zbunjujuće pošto magnetna polja pokreće jezgro planete ili meseca, a jezgro Meseca je maleno, kaže profesor Džon Tarduno sa Ročesterskog univerziteta.

Preporučujemo

Međutim, nova studija pokazuje da Mesec nema magnetno polje barem 4,36 milijardi godina i da ga je magnetno polje moglo štititi samo tokom prvih 140 miliona godina postojanja.

To je zanimljivo jer bi onda Mesec mogao posedovati svedočanstva o najranijem postojanju Zemlje, koja su davno zbrisana sa naše planete. Bez magnetnog polja kao zaštite, Mesec je mogao pokupiti jone iz Zemljine atmosfere pre 4,36 milijardi godina.

Jedna od misterija Zemlje i Zemljine evolucije zapravo je najraniji sastav Zemljine atmosfere. Nema načina da to otkrijemo na Zemlji.

Vrlo malo stena starijih od 3,5 milijardi godina je ostalo na Zemlji – i uveliko ih je izmenilo neprekidno kretanje tektonskih ploča. Mesec je, pak, geološki miran i ima slojeve lunarnog tla – regolita – koji su možda nedirnuti milijardama godina. Na nekom takvom mestu bismo mogli direktnim merenjima doći do saznanja o ranoj Zemljinoj atmosferi.

Magnetna polja stvara kretanje magnetnih materijala u jezgru planete ili meseca i ona štite površinu tog planetarnog tela od solarnog vetra, struje naelektrisanih čestica od Sunca.

Izvesne stene koje sadrže gvožđe mogu zabeležiti status magnetnog polja u vreme kad su se ohladile i stvrdnule pošto se magnetni minerali u stenama poređaju u skladu sa magnetnim poljem i fiksiraju u toj poziciji.

Godine 2021, Tarduno i saradnici su zaključili da Mesec nije imao magnetno polje pre 3,9 milijardi godina. Iako čitave stene pokazuju neku magnetizaciju sveukupno, to je možda posledica udara meteora. Pojedinačni kristali, bolji pokazatelj geomagnetnih polja, nisu imali nikakvu magnetnu orijentaciju.

U novoj studiji su analizirani stariji lunarni uzorci i vreme mogućeg magnetizma je pomereno 400 miliona godina. Taj vremenski okvir predstavlja prvi eon Zemlje, hadajk. Na Zemlji nema stena iz hadajka i rana atmosfera planete ostaje misterija.

Sunce, tada mlađa zvezda, bilo je manje sjajno, pa se postavlja pitanje zašto rana Zemlja nije bila inertna ledena lopta. Gasovi staklene bašte potrebni da zagreju planetu pod tim prigušenim Suncem stvorili bi sumaglicu, sličnu onoj na Saturnovom mesecu Titanu danas. Ta sumaglica bi skretala Sunčevu svetlost, dodatno onemogućavajući toplu planetu pogodnu za razvoj života.

To je veoma zanimljivo ako se razmišlja o planetarnoj evoluciji i pitanju naseljivosti. Ako ne možemo da razumemo Zemlju, kako možemo bilo šta reći o evoluciji drugih planeta?

(Telegraf Nauka/Live Science)