Vreme čitanja: oko 1 min.
Svemirski teleskop „Džejms Veb“ otkrio najstariju i najudaljeniju zvezdanu eksploziju ikad viđenu
Vreme čitanja: oko 1 min.
Svemirski teleskop „Džejms Veb“ je uočio supernovu iz vremena od samo 1,8 milijardi godina nakon Velikog praska, kao i 80 drugih u ranom univerzumu.
Ove prastare eksplozije bi mogle pomoći naučnicima da odgonetnu misterije evolucije kosmosa.
Supernove su tranzijentni objekti, pošto se njihov sjaj menja tokom vremena. Zbog toga je nova grupa dalekih zvezdanih eksplozija posebno važna jer može dati ključni uvid u način razvoja ranog univerzuma., piše Live Science.
Preporučujemo
Na misiji do Marsa i nazad astronauti bi ostali bez bubrega
Arijana 6 poleteće u svemir 9. jula: Nova raketa Evropske svemirske agencije spremna za lansiranje
Postoje dve glavne kategorije supernova – nastale kolapsom jezgra i one nastale termonuklearnom petljom.
Eksplozije u prvoj kategoriji dešavaju se kad zvezde sa masom od barem osam masa Sunca ostanu bez goriva i uruše se, pre ponovnog proširenja u ogromnoj eksploziji.
Drugi tip supernova dešava se kad dve zvezde – od kojih je jedna urušena ljuštura zvezde zvane beli patuljak – nađu u vrtlogu. Beli patuljak skine vodonik sa zvezde oko koje se vrti, proizvodeći nekontrolisanu reakciju koja se završava ogromnom termonuklearnom eksplozijom.
Drugi tip supernova je naročito važan astrofizičarima jer se smatra da su njihove eksplozije uvek istog sjaja, što ih čini „standardnim svećama“ putem kojih astronomi mogu da mere udaljene distance i izračunaju stopu širenja univerzuma – tj. Hablovu konstantu.
Međutim, pokušaji da se izmeri Hablova konstanta pomoću ovih standardnih sveća i drugih metoda proizveli su zabrinjavajuće razilaženje – izgleda da se univerzum širi različitim brzinama u zavisnosti gde gledate. Ovaj problem, poznat kao Hablova tenzija, doveo je u pitanje standardni model kosmologije i učinio pronalaženje standardnih sveća bitnim zadatkom astronoma.
Istraživači su otkrili prastare supernove koristeći podatke iz „Vebovog“ programa duboke vangalaktičke opservacije (JADES) – putem multiplih snimaka istog dela neba u godišnjim intervalima, posmatrajući nove tačke svetlosti koje se pojavljuju ili iščezavaju u nizu sukcesivnih slika.
Pošto su identifikovali ekstremno udaljene eksplozije zvezda, istraživači će raditi na utvrđivanju njihovog metalnog sadržaja i tačne udaljenosti, što će doprineti razumevanju uslova u ranom univerzumu.
„Pokušavamo da otkrijemo da li su daleke supernove fundamentalno drugačije ili vrlo slične onome što vidimo u obližnjem univerzumu“, kažu astronomi.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Povezane vesti
Nova teorija kvantne gravitacije mogla bi rešiti najveću zagonetku kosmologije
Maglina Južni prsten ima dva prstena i možda čak tri zvezde
Da li su naučnici otkrili život na planeti K2-18b? Verovatno ne, ali uskoro bi stvari mogle da se promene
Šta je bilo prvo – crne rupe ili galaksije?
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
