Negativni joni detektovani na dalekoj strani Meseca pomoću instrumenta sa kineske letelice

Letelica Čange-6 je sletela na Mesec 1. juna, sakupila uzorke sa lunarne površine i uzletela radi 4,5 dana putovanja nazad na Zemlju 3. juna. Čange-6 je na daleku stranu Meseca dostavio i instrument ESA za detekciju negativnih jona.

Taj instrument je počeo da skuplja podatke 280 minuta nakon sletanja u basen Južni pol–Ejtkin, pre nego što se uređaj ugasio zbog niske voltaže. Ponovo je počeo da funkcioniše i sakupio je još podataka između restartovanja i prekida komunikacije.

Preporučujemo

Smenjivali su se kratki periodi pune aktivnosti i dugi periodi hlađenja jer se instrument zagrevao. Za ostanak u okviru predviđenih termalnih granica i obnovu funkcionisanja u ekstremno vrelim uslovima zaslužan je kvalitet rada Švedskog insituta za svemirsku fiziku.

Foto: Handout / AFP / Profimedia

Magnetno polje i atmosfera Zemlje uveliko nas štite od solarnog vetra – čestica koje prema nama izbacuje Sunce. Međutim, druga tela u solarnom sistemu nemaju takva zaštitna svojstva, a Mesec ima samo vrlo tanku atmosferu koja sadrži helijum, argon, neon, amonijak, metan i ugljen-dioksid.

Kad čestice iz solarnog vetra udare u Mesečevu površinu, one podignu sekundarne čestice. Pozitivno naelektrisane čestice je relativno lako detektovati (ako imate lunarni orbiter), ali negativni joni su kratkotrajni i ne dosežu potrebnu visinu, pa se moraju detektovati na lunarnoj površini.

Ove opservacije će doprineti boljem razumevanju površinskog lunarnog okruženja i proučavanju negativnih jona na drugim bezvazdušnim telima u solarnom sistemu, od planeta do asteroida i drugih meseca.

(Telegraf Nauka/IFL Science)