Rusija i Kina planiraju izgradnju zajedničkog nuklearnog reaktora na Mesecu do 2035 – „bez ljudi“

Ruska svemirska agencija Roskosmos najavila je zajednički rad sa Kinom na izgradnji automatskog nuklearnog reaktora na Mesecu do 2035. Taj reaktor bi snabdevao energijom lunarnu bazu kojom će dve zemlje zajednički upravljati, piše Live Science.

Godine 2021, Roskosmos i Kineska nacionalna svemirska administracija (CNSA) objavile su da nameravaju da izgrade zajedničku bazu na Mesecu – Međunarodnu lunarnu istraživačku stanicu (ILRS) – za koju su tada govorili da će biti „otvorena za sve zainteresovane zemlje i međunarodne partnere“.

Međutim, astronautima NASA verovatno neće biti dozvoljeno da posete tu bazu zbog istorije hladnih odnosa sa CNSA i novijeg razlaza sa Roskosmosom, koji će napustiti Međunarodnu svemirsku stanicu do 2025. zbog sankcija Sjedinjenih Američkih Država protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Roskosmos je 5. marta saopštio da će pokušati da izgradi nuklerani reaktor sa CNSA, koji bi teoretski trebalo da snabdeva energijom ILRS. „Ozbiljno razmatramo projekat da 2033-2035. pošaljemo i instaliramo energetski blok na lunarnu površinu sa našim kineskim kolegama“, generalni direktor Roskosmosa Jurij Borisov izjavio je za državnu novinsku agenciju TASS.

Borisov je dodao da će zahtevan posao konstrukcije najverovatnije biti obavljen autonomno „bez prisustva ljudi“ i da su neophodna tehnološka rešenja „skoro spremna“.

Roskosmos takođe planira da upotrebi masivne rakete na nuklerani pogon radi transfera tovara na Mesec za izgradnju te baze, ali još nije smislio kako da bezbedno napravi te rakete, javlja Rojters.

Nuklearni reaktor, ili sličan izvor pouzdane energije, verovatno će biti neophodan za održavanje budućih lunarnih baza pošto solarni paneli verovatno ne mogu da generišu i skladište dovoljno energije.

U septembru prošle godine, naučnici iz Ujedinjenog Kraljevstva su objavili planove za kompaktni nuklearni reaktor koji se može pokretati sićušnim gorivnim ćelijama veličline semena, a NASA će ga testirati radi budućih misija.

Trenutno nije jasno kakvu veličinu ili oblik će imati rusko-kineski reaktor.

Put na Mesec

Roskosmos i CNSA, koji nisu poslali ljude na Mesečevu površinu, imaju vrlo različite učinke kad je reč o nedavnom lunarnom istraživanju.

Prošle godine, prva misija Rusije na Mesec nakon 47 godina završila se katastrofom kad se kapsula Luna-25 slupala na lunarnoj površini, napravivši krater širine 10 metara.

Međutim, Kina je prisutna na Mesecu od 2013, kad je misija Čange 3 poslala kapsulu i rover na lunarnu površinu. Naredne misije Čange 4 i Čange 5, iz 2019. i 2020, takođe su uspešno spustile letelice na Mesec. Poslednja misija je takođe uspešno vratila uzorke sa Meseca na Zemlju – poduhvat koji će CNSA pokušati da ponovi kasnije ove godine.

Prošle nedelje je CNSA saopštila da će početi da lansira džinovske rakete za višekratnu upotrebu tokom naredne dve godine u okviru plana da pošalje astronaute na Mesec do 2030.

Međutim, NASA je na putu da vrati ljude na lunarnu površinu ranije, iako je prva misija Artemis sa posadom odložena do 2026.

(Telegraf Nauka/Live Science)