Zašto ne eksploatišemo asteroid vredan 100.000 triliona dolara?

Foto: Tanjug/AP

NASA je 13. oktobra 2023. lansirala misiju na 16 Sajki, veliki asteroid bogat metalima, udaljen oko šest godina, radi istraživanja kako se formira planetarna unutrašnjost.

Novčana vrednost tog asteroida je procenjena na zapanjujućih 100.000 triliona dolara – zato što je 16 Sajki bukvalno rudnik zlata, prepun retkih elemenata bitnih za automobile i elektroniku, kao što su platina i paladijum, piše Live Science.

Preporučujemo

Radi istraživanja – i možda naseljavanja – svemira, biće nam potrebni vanzemaljski izvori materijala. Kompanije kao Astrofordž i Transastra već razmatraju pravljenje rudnika na asteroidima kao što je Sajki (Psiha). Međutim, koliko smo blizu rudarenju asteroida i ubiranju njihovih kosmičkih blaga?

U tehnološkom smislu smo prilično blizu. Jedina razlika između rudarstva na asteroidu i na Zemlji je potreba za opremom koja može podneti uslove male gravitacije i velikog zračenja.

Ta oprema takođe mora imati kapacitet da funkcioniše autonomno – može biti potrebno 20 ili više minuta da radiotalas sa instrukcijama stigne do asteroida, naročito ako je s druge strane Sunca.

Tehnologija je već razvijena i testirana u laboratoriji, ali nije baš spremna za implementaciju. Na skali tehnološke spremnosti, u rasponu od 1 do 9, naša trenutna oprema za svemirsko rudarstvo je između 3 i 5.

„Te tehnologije moraju da napreduju do nivoa 6-7 pre pokretanja svemirske misije. Trenutno nedostaju finansije. Kad bi sav taj novac odmah stigao, mogli bismo videti asteroidno rudarenje malih razmera za pet godina“, kaže Filip Mecger, fizičar sa Univerziteta Centralne Floride.

Bilo kakav napredak u pravcu asteroidnog rudarstva verovatno će stići iz privatnog sektora, kaže Kevin Kenon, profesor geologije i geološkog inženjerstva na Rudarskom univerzitetu Kolorado. Međutim, postoji barem jedna potencijalna prepreka – treba objasniti potencijalnim investitorima zašto nam je uopšte potrebno rudarstvo na asteroidima.

To je dobro pitanje. Prenošenje materijala nazad na Zemlju je „ekonomski neizvesno“, bilo bi izuzetno skupo, a cena platinskih metala zapravo pada. Ipak, asteroidi bi mogli biti značajan izvor materijala za razvoj u svemiru.

Tako, na primer, ako bismo izvukli vodu iz vodom bogatog asteroida, mogli bismo to razdvojiti u vodonik i kiseonik i upotrebiti kao raketno gorivo za dopunu svemirskih letelica. Metali iskopani iz asteroida, pak, mogli bi se pretvoriti u velike strukture u svemiru.

To dovodi do još jednog pitanja: Zašto ne uspostaviti rudnike na Mesecu? Svi materijali koje bismo hteli da ekstrahujemo iz asteroida postoje i tamo, mada u manjim koncentracijama. I, naravno, mnogo je bliže. Za dolazak do Psihe biće potrebne godine – prvi kontakt bi trebalo da se desi u 2029.

Čak i ako nismo spremni za rudarstvo na asteroidima, naučnici su zainteresevani za izučavanje tog kosmičkog kamenja. Manje od mesec dana pre lansiranja misije „Psiha“, letelica NASA OSIRIS-Rex vratila se iz misije do asteroida Benu, sa uzorcima. Godine 2020, japanska letelica „Hajabusa2“ vratila se sa uzorcima asteroida Rjugu, pre odlaska da istražuje druga dva asteroida: 2001 CC21 i 1998 KY26. A u oktobru će Evropska svemirska agencija lansirati misiju „Hera“.

Nijedna od tih misija nije eksplicitno fokusirana na rudarstvo. Ciljevi su im bolje razumevanje drevne geologije i hemije Zemlje i odbrana planete.

„Ne postoji magična tehnologija koju treba da izmislimo za rudarenje asteroida. Tehnologiju imamo. Potrebni su volja i finansije da se krene tim putem“, kaže Kenon.

(Telegraf Nauka/Live Science)