„Džejms Veb“ direktno detektovao dve egzoplanete oko mrtvih zvezda

Foto: ALMA / Autor: ALMA (ESO/NAOJ/NRAO), S. Dagnello (NRAO/AUI/NSF)

„Vebovo“ predviđenje se sastoji u retkoj direktnoj detekciji dve planete van solarnog sistema – egzoplanete – sa orbitama oko dve mrtve zvezde, ili bela patuljka, piše Yahoo.

Ne samo da te planete veoma liče na gasovite džinove solarnog sistema Jupiter i Saturn, već i beli patuljci služe kao analogije Sunčevoj sudbini. Kad se Sunce pretvori u belog patuljka, ta promena će verovatno uništiti unutrašnje planete solarnog sistema – sve do Jupitera.

Preporučujemo

Te dve planete su sličnije planetama u našem spoljnjem solarnom sistemu po temperaturi, starosti, masi i orbitalnoj separaciji nego ranije otkrivene planete. To nam daje prvu šansu da vidimo kako neki planetarni sistem izgleda nakon šo njegova zvezda umre.

Snimak budućnosti

Planete su direktno osmotrene „Vebovom“ kamerom srednjeg infracrvenog područja (MIRI) dok kruže oko belih patuljaka WD 1202-232 i WD 2105-82.

Jedna ezoplaneta je udaljena od svog belog patuljka otprilike 11,5 puta udaljenosti između Zemlje i Sunca. Druga je udaljenija od svoje mrtve matične zvezde, na distanci od oko 34,5 puta udaljenosti između naše planete i zvezde.

Mase tih egzoplaneta su zasad neizvesne – naučnici procenjuju da su između jedne i sedam masa Jupitera, najmasivnije planete u solarnom sistemu.

Kad Sunce potroši svoje zalihe goriva za procese nuklearne fuzije u svom jezgru za oko pet milijardu godina, naduvaće se kao crveni džin. Nuklearna fuzija će, pak, nastaviti da se odvija u spoljnim slojevima – oni će se naduti čak do Marsa, gutajući Merkur, Veneru, Zemlju i možda samu Crvenu planetu.

Na kraju će se ti spoljni slojevi ohladiti, ostavljajući užareno zvezdano jezgro, sada belog patuljka, okruženog planetarnom maglinom istrošene stelarne materije.

Detekcija ovih egzoplaneta pokazuje šta bi se moglo desiti planetama iza Marsa, gasovitim džinovima Jupiteru i Saturnu, kad Sunce umre.

Očekuje se da će se Sunce pretvoriti u belog patuljka za pet milijardi godina. Očekuje se da će se planete pomeriti prema spolja, u šire orbite, kad zvezda umre. Stoga, ako se vreme ovih egzoplaneta vrati unazad, njihova orbitalna separacija trebalo bi da je bila slična kao kod Jupitera i Saturna.

Kad bi se to potvrdilo, bio bi to direktan dokaz da planete poput Jupitera i Saturna mogu da prežive smrt svoje zvezde.

Štaviše, beli patuljci u središtu ovog otkrića sadrže elemente teže od vodonika i helijuma, koje naučnici zovu „metali“. To bi moglo ukazivati šta će se desiti sa telima u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera nakom smrti Sunca.

Naučnici smatraju da džinovske planete izazivaju metalno „zagađenje“ skretanjem kometa i asteroida na površinu zvezda. Pošto 25-50% belih patuljaka pokazuje ovu vrstu primesa, znači da su džinovske planete uobičajene oko belih patuljaka.

Retka direktna detekcija egzoplaneta

Od otkrića prvih egzoplaneta sredinom 1990-ih, astronomi su otkrili oko 5.000 svetova oko zvezda van salarnog sistema. Samo 50-ak je otkriveno direktnim snimanjem.

Razlog je to što je bilo kakva svetlost od neke planete na tako dalekim udaljenostima obično nadvladana jakom svetlošću od matične zvezde. Zbog toga se egzoplanete obično vide putem efekta koji imaju na svetlost svoje zvezde – proizvodeći smanjenje sjaja dok prolaze ispred zvezde ili „podrhtavanje“ zbog gravitacionog uticaja. Ovi indirektni metodi su pogodniji za planete koje su mnogo bliže zvezdi.

Direktna opservacija planeta omogućava dalja ispitivanja; naučnici sad mogu proučavati sastav atmosfera tih planeta i direktno meriti njihove mase i temperature.

Nije sve što je otkriveno o tim planetama očekivano, tako da bi te neregularnosti mogle promeniti shvatanje takvih egzoplaneta generalno.

Ili bi te neobične odlike mogle dati podsticaje u pravcu dugo traženih egzomeseca. Ove egzoplanete nisu baš crvene u srednjem infracrvenom području kao što bi se moglo očekivati, kažu naučnici.

Količina svetlosti koju je „Veb“ sakupio na pet i sedam mikrona je svetlija nego što bi se moglo očekivati s obzirom na starost egzoplaneta i njihov sjaj na 15 mikrona. To bi moglo dovesti u pitanje shvatanje fizike i hemije njihovih atmosfera. Ili možda postoji još neki izvor svetlosti, kao što je zagrejani mesec koji kruži oko planete.

(Telegraf Nauka/Yahoo)