Vreme čitanja: oko 2 min.
Salata nekad nije zdrava, tvrde stručnjaci: Evo kad i gde je ne treba jesti
Vreme čitanja: oko 2 min.
Međunarodna svemirska stanica ima mnogo patogenih bakterija i gljivica, a u mikrogravitaciji biljke gube sposobnost odbrane
Zelena salata i ostali zeleniš deo su zdrave, balansirane ishrane čak i kada je reč o astronautima u orbiti. Međutim, naučnici sa Univerziteta u Delaveru otkrili su da u bestežinskom stanju Međunarodne svemirske stanice (MSS) salata baš i nije zdrav izbor, piše EurekAlert!
Ima više od tri godine kako je američka NASA odobrila korišćenje u ishrani zelene salate uzgojene na svemirskoj stanici uz standardnu dijetu astronauta. Ali postoji problem – MSS ima mnogo patogenih bakterija i gljivica. Mnogi od ovih mikroba su veoma agresivni i veoma lako mogu da kolonizuju zelenu salatu i druge biljke. A kada neko jede zeleniš sa Esherihijom coli i salmonelom – slede bolesti.
U studiji objavljenoj u Scientific Reports i npj Microgravity, istraživači Univerziteta u Delaveru opisali su kako su uzgajali zelenu salatu u uslovima koji imitiraju uslove na svemirskoj stanici. Te biljke bile su mnogo sklonije infekciji ljudskim patogenom poput salmonele nego biljke odrasle u normalnim uslovima.
Stomate, sitne pore u lišću i na stabljikama koje se koriste za disanje, normalno se zatvaraju kako bi se odbranile kada osete stresore poput bakterija, rekao je Noa Totslajn, glavni autor studije i član Odeljenja za biljke i zemljište Univerziteta u Delaveru. U mikrogravitaciji biljke ne zatvaraju ove pore kada osete opasnost, već ih širom otvaraju.
- Činjenica da ostaju otvorene nas je iznenadila – rekao je on.
U proseku, na MSS je oko sedmoro ljudi, a ceo prostor ima veličinu šestosobne kuće. Tu bakterije mogu da naprave haos, naglašavaju istraživači.
- Moramo da budemo spremni i da smanjimo rizik u svemiru za one koji žive na MSS i one koji će tamo živeti u budućnosti. Zato je veoma važno znati kako bakterijski patogeni reaguju na mikrogravitaciju, pa razviti strategiju – rekla je profesorka Kali Nil sa Biotehnološkog instituta Univerziteta u Delaveru.
Kako se navodi, rešenje nije jednostavno. Jedan od načina je sterilizacija semena koje se šalje u svemir, a možda i genetska manipulacija biljkama.
(Telegraf Nauka/EurekAlert!)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
