Vreme čitanja: oko 2 min.
Misteriozni objekat u dalekom svemiru mogao bi biti najmanja crna rupa ili najteža neutronska zvezda
Vreme čitanja: oko 2 min.
Novootkriveni misteriozni objekat mogao bi biti najteža neutronska zvezda ikad viđena, najmanja crna rupa, ili nešto sasvim novo.
Astronomi su primetili misteriozni kosmički objekat koji bi mogao biti najlaganija crna rupa ili najteža neutronska zvezda dosad otkrivena – ili nešto sasvim novo za nauku, piše Live Science.
Taj nepoznati objekat, 40.000 svetlosnih godina udaljen, unutar gustog oblaka zvezda nazvanog NGC 1851, detektovan je putem brzih bljeskova orbitirajućeg saputnika – rotirajuće neutronske zvezde poznate kao pulsar koja baca zrak svetlosti svakih šest milisekundi.
Preporučujemo
Da li su pampuri ključ osvajanja svemira? Pluta može da zaštiti rakete tokom lansiranja
Da li su džinovska ogledala u svemiru rešenje za dodatnu energiju? Ideja je predstavljena još u knjizi 1929.
Ovaj novi entitet spada u „maseni jaz“ između crnih rupa i neutronskih zvezda. I crne rupe i neutronske zvezde su stelarni leševi, preostali nakon što masivne zvezde završe svoj život silovitim eksplozijama nazvanim supernove.
Uprkos tome što su rođene na isti način, ta dva tipa objekata mogu imati uveliko različite mase: supermasivne crne rupe mogu biti teške kao čak milijarde Sunaca, dok su neutronske zvezde retko teže od tri solarne mase.
Međutim, najlakša crna rupa i najteža neutronska zvezda mogu izgledati vrlo slično iz velike daljine.
Naučnici su u najvećem delu istorije mogli samo da uoče neutronske zvezde teške kao dva Sunca i crne rupe lake kao pet Sunaca, dok je sve između bilo misterija. Taj jaz je konačno prevaziđen 2019, kad je Laserska interferometarska opservatorija gravitacionih talasa (LIGO) detektovala prostor-vreme talase koji su ukazivali na laganu crnu rupu ili tešku neutronsku zvezdu negde između.
Ipak, detekcija objekata u masenom jazu pomoću konvencionalnih teleskopa na bazi svetlosti ostala je nedostižna.
Radi detekcije novog objekta, astronomi su koristili radioteleskop MeerKAT u Južnoafričkoj Republici kako bi skenirali NGC 1851. Slabi radiosignali 170 puta u sekundi skrenuli su pažnju astronoma na pulsar. Registrujući neznatne promene njegovih veoma regularnih „otkucaja“, mapirali su njegovo orbitalno kretanje.
Tako je otkriveno da je pulsar deo binarnog sistema, sa orbitom oko objekta od otprilike 3,9 solarnih masa – usred masenoj jaza.
Nije jasno šta bi taj objekt mogao biti – najmasivnija neutronska zvezda, najlakša crna rupa, ili nepoznata egzotična zvezdana ljuštura. Dalje ispitivanje bi moglo doprineti testiranju postojećih teorija materije.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Povezane vesti
Nova ideja možda otkriva tajnu „zebrastog“ obrasca magline zvane Kraba
Crna rupa u ranom univerzumu konzumira količinu materije 40 puta veću od teorijske granice
Astronomi detektovali drevne usamljene kvazare nejasnog porekla dovodeći u pitanje kosmološke modele
Teleskopi NASA su u dubini Svemira snimili nešto dosad neviđeno
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
