Vreme čitanja: oko 2 min.
Zagonetka planetarnog ringišpila: Saturnov sezonski spektakl
Vreme čitanja: oko 2 min.
Hablove prefinjene kamere su snimile fenomen pojave paoka na prstenovima Saturna
Iako je neobične karakteristike Saturna prvi primetio Galileo Galilej još 1610. godine bilo je potrebno još skoro pola veka da prođe dok Kristijan Hujgens fenomen nije objasnio kao „prstenove“ koji okružuju Saturn. Kasnije su sofisticirani teleskopi mogli razaznati četiri prstena, sve do 1980ih kada su dve Vojadžer sonde fotografisale hiljade koncentričnih prstenova, i ono što je još zanimljivije, tamne zrakaste formacije u visini prstena koje su se pojavljivale i nestajale rotirajući oko planete, piše SciTech daily.
Preporučujemo
Kako je teleskop Džejms Veb "podešen da pronađe čudne svetove": Ovo je opservatorija od 10 milijardi dolara
Svemirski teleskop možda otkrio najstariju crnu rupu, nastalu pre 13 milijardi godina
Poslednje tri decenije Habl svemirski teleskop je nastavio da snima ovaj fenomen. Njegove ultra oštrooke kamere nam daju sliku skoro kao da smo tamo. Habl prati sezonsko pojavljivanje ovih tamnih paoka za koje se smatra da predstavlja prašinu koja je elektrostatički izdignuta iznad prstena. Višegodišnja posmatranja nam pokazuju da se broj paoka menja unutar sedmogodišnjeg ciklusa rotacije Saturna (jedna rotacija Saturna oko svoje ose je sedam zemaljskih godina). Ovo još nije objašnjeno, ali veruje se da možda ima veze sa Saturnovim magnetnim poljem na koje utiče solarni vetar, kao i sa nagnutošću ose rotacije planete koja daje „godišnja doba“ Saturnu.
„Paoci“ predstavljaju prolazni fenomen koji rotira sa prstenovima. Njihova sablasna pojava je prisutna samo dve do tri rotacije prstenova oko Saturna tokom koje se stalno pojavljuju nove tamne senke.
Ovaj fenomen je primetio Vojadžer 2 još 1981. godine, a kasnije ga je uočila i sonda misije Kasini.
Habl nastavlja svake godine da posmatra ovu pojavu na Saturnu u sklopu OPAL (Outer Planets Atmospheres Legacy) programa čiji je cilj praćenje atmosferskih pojava na četiri gasna džina spoljašnjeg Sunčevog sistema.
Ejmi Sajmon vodeći naučnik OPAL programa kaže da se krećemo ka Saturnovoj ravnodnevici kada se očekuje maksimum pojave paoka, sa većim brojem i tamnijim senkama ovog fenomena.
Ove godine ove efemerne strukture se pojavljuju na obe strane planete simultano i rotiraju oko divovskog sveta. Iako izgledaju male u odnosu na sam Saturn ove senke su u širinu veće nego naša Zemlja.
Ona takođe dodaje da je preovlađujuća teorija da je pojava paoka vezana za snažno magnetno polje Saturna uz nekakvo sadejstvo poreklom sa Sunca. Kada su blizu ravnodnevice prstenovi su postavljeni tako da pružaju najmanji profil i tako dopuštaju solarnom vetru da ispolji svoje maksimalno dejstvo pojačavajući fenomen paoka.
Astronomi smatraju da elektrostatičke sile formirane u interakciji solarnog vetra i magnetnog polja odižu prašinu i daju paoke prstenovima. Međutim, definitivna teorija ne postoji, čak ni četiri decenije nakon što su prvi put uočene tamne mrlje u prstenovima Saturna.
Habl teleskop nastavlja svoja osmatranja i prati ovaj spektakl u nadi da ćemo u najskorije vreme rešiti zagonetku ovog planetarnog ringišpila.
(Telegraf Nauka / SciTech daily)
Povezane vesti
„Džejms Veb“ posmatra neobični disk sličan palačinki oko zvezde Vega
Izgubljen kontakt, pa uključen predajnik koji nije radio od 1981: Novi problemi sa Vojadžerom 1
Istraživači smatraju da je Zemlja možda nekad imala prsten kao Saturn
Eksperimenti NASA pokazali gde i kako tražiti život na Enkeladu i Evropi
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
