Kako je teleskop Džejms Veb "podešen da pronađe čudne svetove": Ovo je opservatorija od 10 milijardi dolara

Foto: Dzinnik Darius / Panthermedia / Profimedia

Čuda novootkrivenih planeta otkriva svemirski teleskop Džejms Veb (JVST). Pokrenuta na Božić 2021. godine, robotska opservatorija vredna 10 milijardi dolara trenutno transformiše naše znanje o planetama naše galaksije.

- Bilo je potrebno šest meseci da se teleskop pozicionira i njegovi sistemi ispravno rade - što znači da je 2023. bila njegova prva puna kalendarska godina rada. Rezultati su premašili sva naša očekivanja - rekla je astrofizičarka dr Hana Vejkford sa Univerziteta u Bristolu.

Preporučujemo

JVST se sastoji od 6,5 metara pozlaćenog ogledala, štitnik od sunca veličine teniskog terena i niz složenih instrumenata koji se hlade na temperature samo nekoliko stepeni iznad apsolutne nule. Ove karakteristike omogućavaju teleskopu da posmatra nebo u infracrvenom zračenju, otkrivajući detalje o univerzumu neposredno nakon njegovog rođenja Velikog praska pre 13,8 milijardi godina, i slike zvezda koje se rađaju u oblacima prašine, piše The Guardian.

Neverovatna fotografija rađanja zvezde objavljena u čast prve godine rada Svemirskog teleskopa Džejms Veb... Foto: NASA, ESA, CSA, STScI, Klaus Pontoppidan (STScI)

Međutim, JVST pruža nauci još jedan dar, jer se infracrveno zračenje takođe ispostavlja da je idealno za proučavanje ekstrasolarnih planeta, ili egzoplaneta, kako su poznati svetovi koji kruže oko drugih zvezda. Na taj način teleskop pokreće astronomsku revoluciju.

Vekovima su jedine planete poznate ljudima bile one koje smo mogli da vidimo u našem Sunčevom sistemu, ali da li je porodica sunca tipična, pitali su se naučnici? Da li je planeta bilo u izobilju negde drugde u galaksiji ili su bile retke? Ova pitanja su bila od ključne važnosti jer bi drugi scenario - kosmički nedostatak planeta - značio da bi vanzemaljski život takođe verovatno bio oskudan.

Nevolja za astronome bila je jednostavna činjenica da su zvezde veoma svetle, ali su planete mnogo manje i mnogo tamnije, i da se ne mogu otkriti pored svojih sjajnih nebeskih roditelja. Tek krajem prošlog veka nova generacija visokoosetljivih kamera, postavljenih na teleskope i orbitalne opservatorije, uspela je da precizno odredi blago zatamnjenje egzoplaneta dok su prolazile ispred zvezda.

Nakon prvih nekoliko posmatranja tranzita, otkrića su počela dramatično da se umnožavaju. Danas ukupan broj posmatranih egzoplaneta iznosi 5.566, prema Nasinoj arhivi ekstrasolarnih planeta.

Foto: NASA

- U suštini, nekoliko stotina je relativno blizu Zemlje i oni su sada zreli za proučavanje sa JVST -kažu astronomi.

Vasp-107b i njeni kvarcni oblaci i odmetnički svetovi magline Orion već su ispitani zajedno sa mnoštvom drugih egzoplaneta.

- Kada smo pronašli sve ove svetove, sada smo u srećnoj poziciji da ih možemo detaljno proučavati, analizirati njihovu atmosferu, pa čak i mapirati njihove karakteristike kada pre tri decenije nismo sa sigurnošću znali da li uopšte postoje - rekao je astrofizičarka, profesorka Džejn Birkbi sa Univerziteta Oksford.

Prva meta astronoma koji koriste JVST bio je Trapist-1, mala, hladna zvezda tipa poznatog kao crveni patuljak. Četrdeset svetlosnih godina od Zemlje, ima porodicu od sedam malih stenovitih svetova, od kojih tri leže u regionu poznatom kao naseljiva zona. Ovde uslovi nisu previše vrući i nisu previše hladni da bi sprečili da voda postoji kao tečnost, što je osnovni uslov za život da cveta, kažu astrobiolozi.

Međutim, analize, koristeći JVST dve najdublje planete zvezde, Trapist-1b i Trapist-1c, otkrile su da ili nemaju atmosferu ili je samo veoma tanka. Sada se planiraju dalje JVST studije ostatka sistema.

- Sistem Trapista-1 i dalje izgleda obećavajuće ako tražite svet koji bi mogao da podrži život - rekao je astronom dr Džo Barstou sa Otvorenog univerziteta.

(Telegraf.rs)