Vreme čitanja: oko 3 min.
Život je možda bio moguć samo nekoliko sekundi nakon Velikog praska
Vreme čitanja: oko 3 min.
Astrofizičar veruje da postoji mogućnost da je život mnogo stariji od Zemlje
Život je našao svoj dom na Zemlji pre oko 4 milijarde godina. To je značajan deo istorije svemira duge 13,77 milijardi godina, piše Space.com. Pretpostavka je da ako je život mogao da nastane ovde, to je moglo da se desi i na drugim mestima. A kada je reč o veoma širokoj definiciji života, on je mogao da nastane samo nekoliko sekundi nakon Velikog praska.
- Da bi se ispitalo poreklo života, prvo moramo da ga definišemo. Postoji više od 200 objavljenih definicija termina, što pokazuje koliko je ovo težak koncept za razumevanje. Primera radi, da li su virusi živi? Razmnožavaju se, ali im je potreban domaćin za to. Šta je s prionima, patogenim proteinskim strukturama? Debata o liniji koja razgraničava živo i neživo i dalje traje. Ali za našu svrhu, koristićemo ekstremno široku, ali korisnu definiciju: živo je sve što je podložno Darvinovoj evoluciji – navodi se u tekstu koji potpisuje Pol Sater, astrofizičar Univerziteta Stoni Bruk u Njujorku, i dodaje:
- Ova definicija je korisna jer istražujemo poreklo samog života, što po definiciji zamagljuje granice između život i neživog. U jednom trenutku, u dalekoj prošlosti, na Zemlji nije bilo života. I onda ga je odjednom bilo. To znači da postoji tranzicioni period koji može da razvuče sve definicije. Imajući u vidu tu definiciju, život na Zemlji nastao je pre najmanje 3,7 milijardi godina. Do tada su mikroskopski organizmi postali dovoljno sofisticirani da ostavljaju tragove svoje aktivnosti. Ti organizmi su bili slični modernim – koristili su DNK za skladištenje informacija, RNK da upišu te informacije u proteina, a proteine da reaguju sa okruženjem i prave košije DNK. Ali ti mikrobi nisu samo pali s neba, evoluirali su iz nečega. A ako je živo sve što evoluira, onda je postojala još jednostavnija verzija života na Zemlji. Neke teorije spekulišu da su prvi molekuli sposobni za replikaciju i da je taj najprostiji oblik života mogao da nastane kako su se okeani hladili, pre više od 4 milijarde godina. A Zemlja možda nije jedina: Mars i Venera su tada imali slične uslove i ako je život nastao ovde, mogao je da nastane i tamo.
- Ali Sunce nije prva zvezda koja je pokrenula fuziju, to je posledica ranijih zvezda. Kao što znamo, životu su neophodni neki ključni elementi: vodonik, kiseonik, ugljenik, azot i fosfor. Osim vodonika, koji je nastao u prvih nekoliko minuta nakon Velikog praska, svi ovi elementi nastaju u srcima zvezda tokom njihovih života. Zbog toga, ako postoje dve generacije zvezda koje žive i umiru, što znači da šire svoje elemente po galaksiji, život nalik onom na Zemlji mogao bi da postoji i u drugim delovima svemira – pišu autori teksta i dodaju:
- To pomera mogućnost pojave života pre više od 13 milijardi godina. To je era svemira koja se naziva kosmička zora, kada nastaju prve zvezde. Astronomi nisu sigurni kada se ta epoha dešavala, ali je verovatno negde do par stotina miliona godina nakon Velikog praska. Što su se ranije zvezde pojavile, to je ranije bilo uslova za nastanak života. Upravo zbog toga, život kakav mi znamo mogao bi da bude mnogo stariji od Zemlje. Međutim, možda je moguće imati život bez hemije. Teško je zamisliti kakva bi ta bića mogla biti, ali ako je živo sve što evoluira, nisu nam potrebne hemikalije za to. Osim toga, 95 odsto energetskog sadržaja svemira nije poznato fizičarima, oni nisu sigurni šta su misteriozne komponente svemira poznate kao tamna materija i tamna energija.
- Neki fizičari su izneli hipoteze da su u prvim trenucima Velikog praska, sile prirode bile toliko ekstremne da su mogle da podrže razvoj kompleksnih struktura. Primera radi, ove strukture mogle su da budu kosmičke strune. Sa dovoljno kompleksnosti, ove strukture su mogle da čuvaju informacije, a tu bi bilo i dovoljno energije za replikaciju, što omogućava evoluciju. Svako biće nastalo u tim uslovima živelo bi i umiralo u treptaju oka, a cela istorija trajala bi manje od sekunde, ali za njih to bi bio ceo život – navodi se u tekstu na sajtu Space.com.
(Telegraf Nauka/Space.com)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mihelič Janko
Astrofizičari veruju! Ne znaju, veruju-nagađaju. Jer upotrebljavaju pogrešan teorijski naučni model, a mi zbog toga živimo u košmaru. Čuveni astronom Edvin Habl je zapazio crveno svetlo oko zvezda i ustanovio da se daljina povećava, ali zbog nepoznavanja osnovnih matematičkih funkcija (zakon obrnutog kvadrata i posledicu polja-kontrakcija daljine zbog jačine polja-etar) pogrešno je zaključio da se vasiona širi. Što se sunce više približava zajedno sa nama središtu galaksije, uticaj polja je sve jači i zbog toga vidimo zvezde kao da se udaljavaju od nas, a u realnosti se mi krećemo ka centru galaksije! Nije bilo nasilne eksplozije niti širenja po prostoru. Priroda nije kruta. Ajnštajn je prikazao takvom, jer se takva svidela anglosaksonskom svetu. Vasiona je zbog primarnog kretanja (uzrok je Bog) nastala kao klasičan elektromagnetni talas – svetlost, koji je kasnije prešao u vrtložni elektromagnetni talas, zatim u elektromagnetnu vrtložnu kuglu, koja se i danas smanjuje. Zbog toga nam nije potrebna nikakva misteriozna crna energija, niti crna materija. Kvantna fizika je zabluda (više u Neutrino power-autor Dr.Prof.. Konstantin Meyl). Potreban nam je samo zdrav razum. Naučnici u prošlosti su ga imali. Ruđer Bošković je sve objasnio 1755. godine u knjizi O prostoru, vremenu i relativnosti. Pogrešan model svemira, Zemlje, sunca, smisla života. Dokaz: odakle voda na Zemlji? Devterij nam govori da je sva voda iz istog lokaliteta. Odakle?
Podelite komentar
Wuk
Prasnuli su ovi naucnici davno,slabo im sad prolaze nagadjanja.Narod se budi. Jos malo i istina ce na vidjelo
Podelite komentar
BETA
Na šta ja potroših vreme?
Podelite komentar