Život je možda bio moguć samo nekoliko sekundi nakon Velikog praska

Neverovatna fotografija rađanja zvezde objavljena u čast prve godine rada Svemirskog teleskopa Džejms Veb... Foto: NASA, ESA, CSA, STScI, Klaus Pontoppidan (STScI)

Život je našao svoj dom na Zemlji pre oko 4 milijarde godina. To je značajan deo istorije svemira duge 13,77 milijardi godina, piše Space.com. Pretpostavka je da ako je život mogao da nastane ovde, to je moglo da se desi i na drugim mestima. A kada je reč o veoma širokoj definiciji života, on je mogao da nastane samo nekoliko sekundi nakon Velikog praska.

- Da bi se ispitalo poreklo života, prvo moramo da ga definišemo. Postoji više od 200 objavljenih definicija termina, što pokazuje koliko je ovo težak koncept za razumevanje. Primera radi, da li su virusi živi? Razmnožavaju se, ali im je potreban domaćin za to. Šta je s prionima, patogenim proteinskim strukturama? Debata o liniji koja razgraničava živo i neživo i dalje traje. Ali za našu svrhu, koristićemo ekstremno široku, ali korisnu definiciju: živo je sve što je podložno Darvinovoj evoluciji – navodi se u tekstu koji potpisuje Pol Sater, astrofizičar Univerziteta Stoni Bruk u Njujorku, i dodaje:

Preporučujemo

- Ova definicija je korisna jer istražujemo poreklo samog života, što po definiciji zamagljuje granice između život i neživog. U jednom trenutku, u dalekoj prošlosti, na Zemlji nije bilo života. I onda ga je odjednom bilo. To znači da postoji tranzicioni period koji može da razvuče sve definicije. Imajući u vidu tu definiciju, život na Zemlji nastao je pre najmanje 3,7 milijardi godina. Do tada su mikroskopski organizmi postali dovoljno sofisticirani da ostavljaju tragove svoje aktivnosti. Ti organizmi su bili slični modernim – koristili su DNK za skladištenje informacija, RNK da upišu te informacije u proteina, a proteine da reaguju sa okruženjem i prave košije DNK. Ali ti mikrobi nisu samo pali s neba, evoluirali su iz nečega. A ako je živo sve što evoluira, onda je postojala još jednostavnija verzija života na Zemlji. Neke teorije spekulišu da su prvi molekuli sposobni za replikaciju i da je taj najprostiji oblik života mogao da nastane kako su se okeani hladili, pre više od 4 milijarde godina. A Zemlja možda nije jedina: Mars i Venera su tada imali slične uslove i ako je život nastao ovde, mogao je da nastane i tamo.

- Ali Sunce nije prva zvezda koja je pokrenula fuziju, to je posledica ranijih zvezda. Kao što znamo, životu su neophodni neki ključni elementi: vodonik, kiseonik, ugljenik, azot i fosfor. Osim vodonika, koji je nastao u prvih nekoliko minuta nakon Velikog praska, svi ovi elementi nastaju u srcima zvezda tokom njihovih života. Zbog toga, ako postoje dve generacije zvezda koje žive i umiru, što znači da šire svoje elemente po galaksiji, život nalik onom na Zemlji mogao bi da postoji i u drugim delovima svemira – pišu autori teksta i dodaju:

- To pomera mogućnost pojave života pre više od 13 milijardi godina. To je era svemira koja se naziva kosmička zora, kada nastaju prve zvezde. Astronomi nisu sigurni kada se ta epoha dešavala, ali je verovatno negde do par stotina miliona godina nakon Velikog praska. Što su se ranije zvezde pojavile, to je ranije bilo uslova za nastanak života. Upravo zbog toga, život kakav mi znamo mogao bi da bude mnogo stariji od Zemlje. Međutim, možda je moguće imati život bez hemije. Teško je zamisliti kakva bi ta bića mogla biti, ali ako je živo sve što evoluira, nisu nam potrebne hemikalije za to. Osim toga, 95 odsto energetskog sadržaja svemira nije poznato fizičarima, oni nisu sigurni šta su misteriozne komponente svemira poznate kao tamna materija i tamna energija.

- Neki fizičari su izneli hipoteze da su u prvim trenucima Velikog praska, sile prirode bile toliko ekstremne da su mogle da podrže razvoj kompleksnih struktura. Primera radi, ove strukture mogle su da budu kosmičke strune. Sa dovoljno kompleksnosti, ove strukture su mogle da čuvaju informacije, a tu bi bilo i dovoljno energije za replikaciju, što omogućava evoluciju. Svako biće nastalo u tim uslovima živelo bi i umiralo u treptaju oka, a cela istorija trajala bi manje od sekunde, ali za njih to bi bio ceo život – navodi se u tekstu na sajtu Space.com.

(Telegraf Nauka/Space.com)