Misterija Sunčevih pega: Naučnici otkrili radio-talase nalik polarnoj svetlosti

Foto: NASA Solar Dynamics Observatory/Cover Images/INSTARimages.com / INSTAR Images / Profimedia

U studiji objavljenoj u Nature Astronomy, naučnici iz Centra za tehnologije za Sunce-Zemlja istraživanja u Nju Džersiju (NJIT-CSTR), su napravili detaljno radio-osmatranje neverovatne pojave nalik aurori koja se pojavila 40 hiljada kilometara iznad relativno tamnog i „hladnog“ dela Sunca, zapravo, solarne pege, piše Phys.org. Istraživači kažu da ovo novo radio-isijavanje ima karakteristike slične drugim magnetosferskim aurorama, tj. polarnoj svetlosti, primećenim kod Jupitera, Saturna, Zemlje, kao i kod pojedinih zvezda male mase.

Otkriće nam daje novi uvid u poreklo tako intenzivnih solarnih radio talasa i potencijalno nam otvara nove načine za razumevanje sličnih fenomena na udaljenim zvezdama se velikim zvezdanim pegama, navodi autor istraživanja Sidži Ju.

Preporučujemo

Sunčeva aktivnost

On dodaje da su otkrili posebnu vrstu dugotrajnih polarizovanih radio-oslobađanja sa Sunčevih pega koja traju i više od nedelju dana. Ovo se u potpunosti razlikuje od tipičnih kratkotrajnih radio-oslobađanja koja traju od nekoliko minuta do nekoliko sati. Ovo je zanimljivo otkriće koje ima mogućnost da promeni razumevanje magnetnih procesa na zvezdama.

Famozne aurore, polarne svetlosti se pojavljuju zbog toga što aktivnost Sunca nadvladava Zemljinu magnetosferu. Deo naelektrisanih čestica sa Sunca reaguje sa neutralnim česticama kiseonika i azota u višim slojevima atmosfere, a sve se odvija na polovima gde magnetno polje Zemlje konvergira. Kako ubrzavaju ka polovima, ovi elektroni mogu stvarati intenzivne radio-talase na frekvencijama od nekoliko stotina kiloherca.

Juev tim kaže da novoprimećeni radio-talasi koji se privremeno formiraju iznad prostrane Sunčeve pege gde je magnetno polje izuzetno jako, dosta su drugačiji od ranije radio-buke koju emituje Sunce kako u elektromagnetnom spektru, tako i vremenski.

Scientists have made a remarkable discovery related to our host star, the Sun! Astronomers from @NJITCSTR have spotted an aurora-like display on the Sun, specifically above a sunspot. 👇https://t.co/bzf8IPwjbZ— Interesting Engineering (@IntEngineering) November 15, 2023

Ju dodaje da njihova analiza upućuje na to da su radio-talasi posledica elektron-ciklotronskog masera (ECM - procesa stvaranja elektromagnetnih talasa iz plazme) koja uključuje pobuđene elektrone zarobljene u konvergentnim geometrijama sunčevog magnetnog polja.

Hladnije i magnetski intenzivne oblasti sunčevih pega predstavljaju pogodno tlo za pojavu ECM talasa, što ima analogiju sa polovima planeta i daje nam mogućnost da izbliza posmatramo procese kakvi se možda odvijaju na drugim zvezdama.

Međutim za razliku od zemaljskih aurora, ove koje se javljaju iznad Sunčevih pega se javljaju pri daleko većim frekvencijama od stotine hiljada do više miliona kiloherca zbog daleko snažnijeg magnetnog polja Sunčeve pege.

I aurore rotiraju

„Naša posmatranja otkrivaju da ove radio-pojave nisu nužno vezane za pojavu solarnih baklji“, navodi Ron Šarma, saradnik na ovom istraživanju. „Solarne baklje ubacuju pobuđene elektrone unutar magnetnih petlji sunčevih pega koja onda pokreću ECM radio talase iznad ovih oblasti."

Postoji verovatnoća da aurore iznad pega rotiraju kao i samo Sunce, stvarajući fenomen koji Ju opisuje kao „efekat kosmičkog svetionika“.

Kako se Sunčeve pege kreću po površini Sunca, one emituju rotirajući snop radio-svetlosti slično modifikovanim radio aurorama uočenim kod rotirajućih zvezda.

Istraživači su ushićeni zbog ovog otkrića, smatrajući da bi ovo moglo biti model primenljiv pri istraživanjima drugih zvezda sa pegama.

Tim ovih istraživača se sada vraća unazad, ispitujući ranije slične aktivnosti na Suncu kako bi utvrdili da li su neke od njih identične ovoj. Oni smatraju da bi ovakvo otkriće moglo imati šire implikacije pomažući astrofizičarima da revidiraju dosadašnje znanje o magnetnoj aktivnosti zvezda kako bi se bolje shvatilo radio talasno zračenje sa drugih zvezda, naročito M- patuljaka, koji predstavljaju najčešće zvezde u svemiru.

(Telegraf Nauka/Phys.org)