Komete koje „skakuću“ s planete na planetu mogle bi da prenesu život i van Sunčevog sistema

Foto:Shutterstock

Nova ispitivanja ukazuju da komete koje „skakuću" s planete na planetu mogu biti izvor života na planetama izvan našeg Sunčevog sistema, piše Space.com. Do takvog zaključka dovele su simulacije naučnika o prenosu gradivnog materijala neophodnog za život sa jednog sveta na drugi.

Nakon iznenadne pojave španske groznice od 1917. do 1920. godine naučnici su pretpostavili da ovaj virus nije poreklom sa Zemlje i da je diseminiran panspermijom preko komete. Danas teoriju panspermije šira naučna zajednica odbija zbog više razloga, da bi se potom izrodila druga teorija, mnogo bliža realnosti. U pitanju je teorija pseudo panspermije. Dok panspermija podrazumeva prenošenje živih organizama kroz kosmos, pseudo panspermija kaže da se ovim putem kroz beskraj svemira može prenositi gradivni materijal neophodan za život.

Preporučujemo

Polemika o nastanku vode

Naučnici i dalje polemišu oko toga kako je Zemlja dobila vodu. Prvobitan život Zemlje započet je prvo u gasnoj i prašinastoj nebuli, koja je zgusnuvši se formirala planetu, preživela sudar sa manjom planetom Tejom i dobila konačnu veličinu sa karakteristikama koje su podsećale na pakao, a ne na Zemlju kakvu danas poznajemo.

Tokom tog razdoblja, neuobičajeno veliki broj asteroida se sudarao sa Zemljom, Mesecom i svim unutrašnjim planetama solarnog sistema. Ovaj događaj je poznat u astronomiji kao “veliko bombardovanje” i desio se pre nekih 3,9 milijardi godina. Postoji mogućnost da je tokom ovog perioda sa meteoritima koji su bombardovali Zemlju došli i kristali leda koji su formirali na Zemlji primordijalni okean. Zajedno sa ovim, iako još nismo sigurni, prolazak pored ili udar komete na Zemlju, nakon velikog bombardovanja, su mogli doneti osnovne gradivne blokove života koji je uspeo da se formira i zadrži pod uslovima kakvi su tada vladali na Zemlji.

Ali ako su komete mogle začeti život na Zemlji nije li slično moglo da se desi i u udaljenim zvezdanim sistemima? Imajući ovo na umu, tim istraživača sa katedre za astronomiju univerziteta u Kembridžu je razvio matematički model koji bi im pomogao da objasne kako bi komete teoretski mogle dopremiti slične gradivne blokove života i na druge planete unutar Mlečnog puta.

Iako su ispitivanja o prisustvu života na drugim planetama daleko od završenih ova istraživanja bi nam mogla suziti okvire za pretragu života na egzoplanetama.

„Svaki dan saznajemo sve više o atmosferama egzoplaneta i želimo da saznamo da li postoje planete na koje bi komete mogle da poseju gradivne blokove života“, kaže vođa istraživanja Ričard Anslov. On takođe dodaje da postoji velika verovatnoća da osnove života na zemlji potiču sa kometa i da nema razloga da to ne važi i za druga mesta u galaksiji.

Poslednjih nekoliko decenija smo mnogo naučili o takozvanim prebiotskim molekulima koji mogu dovesti do formiranja života, a nalaze se na kometama. Na primer 2009. su uspešno uzeti uzorci sa komete Wild 2 tokom Stardast misije koju je sprovela NASA. Oni su sadržali glicin, amino kiseline i gradivne blokove proteina. Rozeta misija koju je sprovela Evropska svemirska agencija između 2014. i 2016. godine je otkrila organske molekule u atmosferi komete 67P/Čurijumov-Gerasimenko.

Uništenje organskih molekula

Međutim, organski molekuli mogu biti uništeni tokom udara u planetu zvog velike temperature koja se razvija pri udaru, to bi značilo da Anslov i saradnici moraju da pronađu slučaj dovoljno sporog ulaska u drugi zvezdani sistem kako bi ovi organski molekuli mogli da prežive.

Simulacija pokazuje da bi za sisteme sa zvezdama sličnim Suncu, za dovoljno spor ulazak komete, optimalno bi bilo da planete budu na relativno malom i ujednačenom rastojanju jedna od druge. Kometa koja ulazi u ovakav sistem bi bila usporena „skakutanjem“ između orbita ovih planeta što bi omogućilo da se organske supstance uspešno diseminiraju.

Međutim simulacija ukazuje i na izazove sa kojima bi se život mogao susresti na kamenitim planetama koje kruže oko crvenih patuljaka poznatih kao M patuljci koji predstavljaju najveću populaciju zvezda u galaksiji. Kamenite planete u ovakvim sistemima imaju veći broj udara velike brzine tako da bi šanse komete da poseju život možda bile osuđene na propast, naročito ako je međuplanetarni prostor veliki.

„Veoma smo uzbuđeni jer možemo da počnemo da identifikujemo sisteme na kojima možemo da primenimo različite modele za pojavu života. Ovo je drugi način da gledamo na ono što se već desilo na Zemlji. Koji molekularni putevi su doveli do neverovatnog biodiverziteta oko nas? Ima li drugih planeta sa istim obrazcima? Ovo je uzbudljiv trenutak jer smo u mogućnosti da kombinujemo napredak u astronomiji i hemiji kako bi smo istraživali jedno od najosnovnijih pitanja od svih, kako je nastao život?“, zaključuje Anslou u svojoj izjavi.

(telegraf Nauka / Space.com)