Solarni maksimum će nam stići ranije i trajaće duže nego što je to očekivano

Foto: QA International / Universal images group / Profimedia

Sunce će vrhunac svoje aktivnosti dostići u 2024. godini, godinu dana pre nego što je to očekivano, kažu stručnjaci iz NOAA Centra za svemirsku vremensku prognozu, piše Space.com.

Naučnici su došli do novog zaključka da će „solarni maksimum“ biti na vrhuncu između januara i oktobra 2024. Vrhunac ne samo da dolazi ranije, već će i trajati duže i biti snažniji nego što je to predviđeno 2019. godine.

Preporučujemo

Solarni ciklus predstavlja približno jedanaestogodišnji ciklus sunčeve aktivnosti, uzrokovane sunčevim magnetnim poljem i indikovane učestalošću i intenzitetom vidljivih sunčevih pega na površini.

Prognoziranje pojave sunčevog maksimuma se bazira na istorijskim podacima o broju sunčevih pega, naprednim statističkim metodama i modelima solarnog dinama – toka vrelih jonizovanih gasova unutar Sunca koji stvaraju magnetno polje naše zvezde, što pak pokreće sunčeve cikluse.

- Naša nova eksperimentalna prognoza će biti daleko preciznija od one iz 2019. godine. Za razliku od ranijih prognoza ova će biti mesečno korigovana, u zavisnosti od pojave novih metoda posmatranja sunčevih pega, što je prilično značajna promena - rekao je naučnik Mark Maješ.

Najnovija prognoza je dobra vest za posmatrače pomračenja Sunca jer će potpuno pomračenje 8. aprila 2024. biti u periodu blizu maksimuma aktivnosti Sunca. Tokom pomračenja, kada mesec potpuno prekrije sunčev disk, sunčeva spoljašnja atmosfera, korona, postaje vidljiva posmatračima. Tokom pojačane sunčeve aktivnosti korona je veoma aktivna i oštrooki posmatrači mogu videti koronalne izbačaje masa, gigantske petlje plazme i elektromagnetnog zračenja koje eruptiraju sa Sunca čak u heliosferu i prate linije sunčevog magnetnog polja nazad na površinu. One se posmatračima ukazuju kao ružičaste tačke na obodu sunčevog diska.

Tačna predviđanja solarne aktivnosti su bitna jer geomagnetne oluje podstaknute koronalnim izbačajima mogu uticati na elektične mreže, GPS uređaje, mogu izbaciti satelite izvan svojih orbita i predstavljaju rizik za vazduhoplovne radnike i astronaute. Napredni sistem upozorenja od svemirskih vremenskih nepogoda može pomoći industrijama da implementiraju protokole za zaštitu radnika i opreme.

Zvaničnici NASA kažu da ne smemo zanemariti svemirsku meterologiju i da moramo preduzeti adekvatne mere kako bi smo se zaštitili.

Naravno, mi nismo izvan zone naše planetarne zaštite. Kada se naelektrisane čestice i elektromagnetna polja oslobode tokom koronalnih izbačaja i sunčevih baklji i sama Zemlja se može naći na njihovom putu. Tada naš magnetni omotač, magnetosfera, odbija štetnu energiju i zarobljava je u zoni poznatoj kao Van Alenovi radijacioni pojasevi koji se tokom pojačane Sunčeve aktivnosti mogu „naduvati“.

Bez obzira na to, naš štit nije nepobediv i tokom posebno jakih magnetnih oluja izazvanih erupcijama korone magnetosfera može biti „probijena“ i zemljino magnetno polje može biti pobuđeno. To dovodi do opštih smetnji u elektrici, radio komunikaciji, a postoji mogućnost oštećenja satelita i ozračenja astronauta. Jedan od takvih događaja je opisan 1989. godine kada je koronalna erupcija praćena sunčevom bakljom odsekla celu kanadsku provinciju Kvebek od struje, što je trajalo nekih 12 sati.

Foto: Shutterstock

Srećom nisu svi događaji vezani za sunčevu radijaciju i magnetosferu štetni. Jedan od njih je zapravo prilično lep i zanimljiv. To su polarna svetla. Na severu ih znamo kao aurore borealis, a na jugu kao aurore australis. One nastaju tako što preusmerene jonizovane čestice sa Sunca dolaze u kontakt sa koseonikom i azotom u Zemljinoj atmosferi.

Sunčeva aktivnost može imati veliki uticaj na našu tehnologiju na koju se sve više u modernom dobu oslanjamo. Upravo je to razlog zašto su tačna predviđanja solarnih maksimuma ključna za izbegavanja potencijale štete, i naravno, način da pružimo posmatračima polarnog svetla više informacija, kada i gde će moći da uživaju u aurorama.

(Telegraf Nauka/ Space.com)