Objekti na Marsu koji nisu ono što se čini da jesu

Foto: Pixabay/wikiimages

Ljudi vekovima viđaju čudne stvari na površini Marsa. Možda zato što, pored Zemlje, Mars najviše izgleda kao planeta pogodna za život u solarnom sistemu, ili možda prosto zbog toga što je dovoljno blizu da se može prilično dobro posmatrati, piše Live Science.

U svakom slučaju, stenovita površina Marsa i sopstvena psihologija uvek nanovo prevare Zemljane. Od sablasnih, humanoidnih figura do knjiga, medveda i buba, evo nekih najpoznatijih iluzija koje su ljudi uočili na Crvenoj planeti.

Preporučujemo

1. Marsovska „knjiga“

Možda iscrpljen od potrage za dokazima o drevnoj vodi, rover „Kjuriositi“ je napravio kratku pauzu u aprilu 2023. da prelista staru knjigu sa tvrdim povezom koja je ležala u prašini Gediz Valisa. Iako taj neobični predmet možda izgleda kao otvorena knjiga sa jednom poluokrenutom stranicom, zapravo se radi samo o kamenu – i to malom. Ljupki mali kamen u obliku knjige širok je samo 2,5 centimetara. Barem se može poneti na putovanje!

2. Lice plišanog mede

Na slimku koji je u januaru 2023. objavio Univerzitet Arizone, ono što izgleda kao lice ogromnog marsovskog plišanog mede – sa dva mala okrugla oka, nosem i ustima iskrivljenim nagore – smeši se u kameru Orbitalnog istraživača Marsa (MRO). Ova dražesna formacija verovatno je samo razvaljeno uzvišenje u centru drevnog kratera.

Foto: NASA/JPL-Caltech/UArizona

Razgranat kao neki maleni koral, ovaj delikatni cvet od minerala je nešto najsličnije vegetaciji na Crvenoj planeti. Nanosi minerala poput ovih su uobičajen prizor na Marsu i rezultat su mešanja drevne vode sa drevnim stenama. Ipak, retko se viđa neki nanos koji je toliko sličan cvetu. „Kjuriositi“ je registrovao ovu cvetnu strukturu u februaru 2022.

4. Marsovska „osoba“

Godine 2007, rover „Spirit“ zabeležio je izuzetan prizor na Crvenoj planeti: nešto što je izgledalo kao ljudsko biće sa plaštom koje kleči i moli se. „Spirit“ je snimio panoramu platoa u brdima Kolumbija unutar kratera Gusev. Naravno, „čovek“ na snimku je samo stena koja se transformiše u ljudski oblik u našem mozgu zbog pareidolije.

5. „Lice“

Sve je počelo 1976, kad je NASA objavila sliku jedne zanimljive planine na Marsu, sa svemirske letelice „Viking 1“, uz opis da ta formacija izgleda kao da ima oči i nozdrve. Posle više od 30 godina, „Lice na Marsu“ još uvek inspiriše mitove i teorije zavere, a mnogi ljudi veruju da se radi o veštačkoj strukturi koju je izgradila neka drevna marsovska civilizacija.

Iz ptičje perspektive, senke na toj planini zaista čine da izgleda kao lice. Međutim, iz drugih uglova, na slikama koje su napravile druge svemirske letelice, ta planina uopšte ne izgleda kao neko lice, već samo kao planina.

Foto: NASA

Marsovsko lice iz 1976. bilo je samo početak. Nakon što je 2009. pokrenut Gugl Mars, program za mapiranje kreiran putem kompilacije satelitskih snimaka planete, korisnici su mogli da krstare po površini Crvene planete, pronalazeći svakojake vrste zanimljivih struktura. Jedna takva struktura, koju je pronašao Italijan Mateo Janeo, jezivo je ličila na indijskog pobornika nezavisnosti Mahatmu Gandija, koji je ubijen 1948.

Slike u većoj rezoluciji pokazale su da taj oblik nije planina ili brdo, već jama, koja zaista malo liči na ljudsku glavu iz profila, ali ono što izgleda kao oko i obrva na Guglovoj slici – manje je izraženo u visokoj rezoluciji.

7. „Životinjski tragovi“

Da li su vanzemaljska stvorenja nekad trčkarala po Marsu, ostavljajući fosilizovane tragove u kamenu? Jedan istraživač je izneo ovu kontroverznu tvrdnju 2018, ukazujući na snimke struktura koje liče na otiske, veličine zrna pirinča, po jednom marsovskom kamenu. NASA je brzo opovrgla te tvrdnje, primećujući da sličnih struktura ima mnogo na Zemlji u oblastima gde soli postanu koncentrovane u vodi, poput isparavajućih jezera. Njihovo prisusutvo na Marsu, pak, dodatno svedoči o nekadašnjim rekama i jezerima na Crvenoj planeti – ali ipak ne dokazuje da su živa bića ikad krasila njenu površinu.

8. Mnoštvo „borovnica“

Borovnice nisu značajan izvor gvožđa kad se jedu na Zemlji – ali geološke „botovnice“ koje je 2004. godine na Marsu otkrio rover „Oportjuniti“ su drugačije napravljene. Te gvožđem bogate kuglice, izglačane velikim količinama vode pre više milijardi godina, jedan su od najranijih dokaza koje naučnici imaju da je Mars nekad bio izuzetno vlažan. Da li su ukusne na torti je pitanje za buduće generacije.

9. Kopno i more

Čuveni britanski astronom ser Vilijam Heršel je 1784. godine napisao da su tamne oblasti na Marsu okeani, a svetlije oblasti kopno. Spekulisao je da na Marsu žive inteligentna bića koja su „verovatno u sličnoj situaciji kao mi“.

Heršelova teorija je preovladavala tokom sto godina, a drugi astronomi su tvrdili da se vegetacija može čak videti u svetlijim oblastima. Srećom po Heršela, njegovi drugi doprinosi astronomiji – zbog kojih ima čast da dve moćne opservatorije nose njegovo ime – bili su dovoljno veliki da njegove teorije o Marsovcima budu pri dnu njegove biografije.

10. Naučnofantastična šuma

Godine 2001, sedam godina pre smrti, čuveni pisac naučne fantastike Artur Klark, koautor filma i romana „2001: Odiseja u svemiru“, saopštio je da je uočio zone vegetacije, uključujući drveće, na novim slikama Marsa.

„Veoma sam ozbiljan, dobro pogledajte ove nove slike Marsa“, rekao je tada Klark, javljajući se telefonski iz Smitsonovskog Nacionalnog muzeja vazduhoplovnih i kosmičkih istraživanja. „Nešto se zaista kreće i menja sa sezonama, ukazujući barem na vegetaciju“.

Grane koje je Klark mislio da vidi na površini Marsa predstavljaju ono što geolozi nazivaju „paukovi“. Izgledaju kao grane i menjaju se sa sezonama, ali su posledica sezonskog topljenja ugljen-dioksidnih ledenih kapa na Marsovim polovima. Kad se ledeni sublimat ugljen-dioksida pretvara u gas – teče putanjama koje liče na grane.

11. Dlakavi plavi pauk

Čini se da snimci sa orbitalne letelice Evropske svemirske agencije iz 2019. prikazuju ogromnog dlakavog pauka koji je raširio noge preko neke planine.

Realnost je skoro još više fantastična. Te duge „noge“ su u stvari putanje stotina malih tornada, ili vihora prašine, koji prelaze preko grebena. Nije jasno zašto je planina tako aktivna zona tornada, ali naučnici kažu da bi način kretanja vazdušnih masa u tom regionu mogao biti pogodan za formiranje tih vrtloga prašine.

12. Ili možda buba?

Tema jezivih puzajućih stvorenja se izgleda ponavlja na Marsu. Takođe u 2019, profesor emeritus Vilijam Romoser, koji izučava viruse u insektima i drugim zglavkarima, izneo je iznenađujuću tvrdnju: rekao je da može da vidi bube i druge insekte, čak i gmizavce, na površini Marsa.

Do tog zaključka je došao nakon ispitivanja fotografija sa rovera na Marsu, koje prikazuju mnoštvo nejasno ovalnih, mehurastih oblika. Međutim, pareidolija napada ponovo: šta drugo izgleda kao nejasno ovalni mehur? Većina kamenja.

„Mislim da nema insekata na Marsu. Te fotografije su sasvim neubedljive jer spadaju u rang očekivanih u slučaju zilion objekata koji nisu insekti i fotografisani su u lošijoj rezoluciji“, kaže Dejvid Medison, profesor integrativne biologije na Oregonskom državnom univerzitetu. „Izvanredne tvrdnje zahtevaju izvanredne dokaze, a te slike su daleko od izvanrednih“.

13. Mrlja iz crtanog filma

Konačno nešto što izgleda kao što zaista jeste. U izvesnom trenutku između jula i septembra 2019, neki svemirski objekat – možda meteor, ili deo komete – udario je u južnu ledenu kapu Marsa i probio tanki sloj leda, izbacujući kišu crvene prašine. Rezultat je tamnocrvena mrlja koja izgleda kao nešto što je mogao napraviti neki lik u crtanom filmu udarivši glavom u zid. Velika kamera visoke rezolucije na Orbitalnom istraživaču Marsa, zvana HiRISE, snimila je tu mrlju, široku oko jedan kilometar.

Foto: NASA/JPL/University of Arizona

Kao što znamo, Mars je Crvena planeta. Šta je onda sa ovim čudnim zelenim kamenom koji je otkrio rover „Perseverans“ i otkud toliko malih rupa na njemu?

Kamen je dugačak oko 15 centimetara i nalazi se u krateru Jezero, blizu roverovog mesta sletanja. Rover je već pogodio kamen laserskim zrakom radi vaporizacije jednog dela. Taj oblak pare biće analiziran putem kamera i spektrometara da bi se otkrio hemijski sastav. Možda će ova misterija biti rešena uskoro.

15. Marsovi „kanali“

Tokom Marsovog bliskog prilaska Zemlji 1877, italijanski astronom Đovani Skjapareli gledao je kroz svoj teleskop i uočio brazde na površini Crvene planete.

Italijanska reč koju je upotrebio za njih – „canali“ – prevedena je na engleski kao „canals“, što se odnosi na veštački napravljene kanale, umesto „channels“. To je mnoge ljude u engleskom govornom području navelo na zaključak da na Marsu postoji inteligentan život koji je izgradio sistem vodnih puteva.

Ta teorija je diskreditovana početkom 20. veka, kad je demonstrirano da su „kanali“ puka optička iluzija: kad se posmatraju kroz teleskope lošeg kvaliteta, tačkaste pojave poput planina i kratera na Marsu izgledaju kao povezane linijama. Kasnije je spektroskopska analiza svetlosti sa Marsa pokazala da nema vode na njegovoj površini.

(Telegraf Nauka/Live Science)