„Ajnštajnov krst“ izobličava svetlost iz jednog od najsjajnijih objekata univerzuma

Vidi se da eliptična galaksija, oko šest milijardi svetlosnih godina udaljena od Zemlje, izobličava i deli na četiri dela blještav zrak svetlosti iz galaksije u pozadini, oko 11 milijardi svetlosnih godina udaljene od naše planete, piše Live Science.

Preporučujemo

Dobijeni obrazac, koji je prvi predvideo Albert Ajnštajn 1915, prikazuje četiri mrlje plavog svetla oko narandžaste boje galaksije u prvom planu.

Pozadinsko svetlo verovatno dolazi iz kvazara, mlade galaksije čija supermasivna crna rupa u njenom središtu guta ogromne količine materije i izbacuje dovoljno radijacije da sija više od bilion puta jače nego najsjanije zvezde.

Ajnštajnova teorija opšte relativnosti opisuje kako masivni objekti izobličuju tkanje univezuma, zvano prostor-vreme. Gravitacija, otkrio je Ajnštajn, nije proizvod neke neviđene sile; ona je prosto naš doživljaj iskrivljavanja i deformisanja protor-vremena u prisustvu materije ili energije.

Ovaj iskrivljeni prostor, pak, postavlja pravila kako se energija i materija kreću. Iako svetlost putuje po pravoj liniji, svetlost koja se kreće kroz vrlo iskrivljenu oblast prostor-vremena, kao što je prostor oko ogromnih galaksija, takođe putuje po krivoj liniji – savijajući se oko galaksije i rastežući se u oreol.

Kako taj oreol izgleda zavisi od snage gravitacije galaksije i perspektive posmatrača. U ovom slučaju, Zemlja, galaksija u funkciji sočiva i kvazar su se postrojili da savršeno duplikuju svetlost kvazara, duž takozvanog Ajnštajnovog prstena.

Astronomi su identifikovali stotine Ajnštajnovih prstenova i oni nisu traženi samo zbog lepih slika koje daju. Dok prstenovi uveličavaju svetlost koju savijaju, rekonstrisanje svetlosnih mrlja u njihove prvobitne oblike pre savijenosti može poboljšati detalje koje astronomi mogu sa uoče u veoma dalekim galaksijama.

Takođe, pošto razmera u kojoj se svetlost savija zavisi od jačine gravitacionog polja objekta koji je savija, Ajnštajnovi prstenovi mogu funkcionisati kao kosmička vaga za merenje masa galaksija i crnih rupa. Izučavanje dalekog izobličavanja svetlosti oko tih prstenova može čak pomoći naučnicima da primete objekte koji bi inače bili previše mračni da bi se videli sami od sebe, kao što su crne rupe ili lutajuće egzoplanete.

(Telegraf Nauka/Live Science)