Astrofizičari iznenađeni otkrićem: Prvi put snimili dve planete koje dele istu orbitu

FOTO: ALMA (ESO/NAOJ/NRAO) /Balsalobre-Ruza

Sunčev sistem je prilično uređeno mesto. Svaka planeta kreće svojom trakom, na različitoj distanci od Sunca. I većina planetarnih sistema otkrivenih do sada je slična. Međutim, astronomi su verovali da dve planete mogu da dele istu orbitu, ali tek sada su otkrili dokaze toga u mladom planetarnom sistemu oko 370 svetlosnih godina udaljenom od Zemlje, javlja Science Alert.

Ovakvi svetovi poznati ru pod imenom „trojanske planete“ ili, u ovom slučaju, „trojanske egzoplanete“ po asteroidima koji dele orbitu oko Jupitera a koji su nazvani „trojanski asteroidi“.

Preporučujemo

- Pre dve decenije predstavljena je teorija da par planeta slične mase može da deli istu orbitu oko zvezde i to je nazvano trojanskim planetama. Sada smo prvi put našli dokaze koji idu u prilog te teorije – rekla je Olga Balsalobre-Ruza, astrofizičarka iz Centra za astrobiologiju u Španiji.

Sistem u kome su otkrivene već je dobro poznat – PDS-70. U njemu je prvi put napravljena direktna slika dve egzoplanete u nastajanju, dva gasna džina nazvana PDS-70b i PDS-70c: Tu su astronomi otkrli i dokaze o formiranju diska nalik mesecu oko druge. Sada je detaljniji pogled na ovaj sistem pokazao nešto drugo – da mrlja manja od egzoplanete deli orbitu sa PDS-70b. Proračuni ukazuju da ona ima masu koja je dva puta veća od mase Meseca. I ako ta mrlja još nije planeta, naučnici su uzbuđeni zbog ovog otkrića.

- Ko bi mogao da zamisli dva sveta koji dele dužinu godine i uslove za naseljavanje. Naš rad je prvi dokaz da ovakva vrsta sveta može da postoji. Možemo da zamislimo da planete dele orbitu sa hiljadama asteroida, kao što je to slučaj sa Jupiterom, ali je veliko iznenađenje da planete dele istu orbitu – rekla je Balsalobre-Ruza.

U ovom trenutku orbitalni partner je verovatno gust oblak prašine, koji tek treba da postane prava planeta. Ipak, naučnici veruju da ovo može da im pomogne u shvatanju formiranja trojanskih egzoplaneta, ali i planetarnih sistema. Ipak, odgovori su još daleko je će naučnici morati da pogledaju sistem ponovo 2026. da vide da li kretanje ide kako su proračunali.

Za ovo proučavanje astronomi su koristili opservatoriju ALMA (Atakamski veliki milimetarski/podmilimetarski niz) u Čileu, koji je partner Evropske južne opservatorije (ESO).

(Telegraf Nauka/Science Alert)