Degradacija zemljišta značajno smanjuje prinose, ali se može i preokrenuti

Istraživači su kvantifikovali uticaj na poljoprivrednu proizvodnju na globalnom nivou.

Faktori kao što su erozija, dehidracija i sabijanje zemljištaugrožavaju snabdevanje hranom za široka područja svetske populacije, kaže se u nedavnoj studiji Univerziteta u Bonu, Univerziteta Minesote, Univerziteta u Bazelu i Univerziteta za tehnologiju u Hamburgu.

Preporučujemo

Ne ugrožavaju biodiverzitet ekosistema samo poljoprivreda po sistemu „poseci i spali“, prekomerno đubrenje i monokultura u velikom obimu, već i mnoge trenutne poljoprivredne prakse nanose dugoročnu štetu kvalitetu zemljišta.

Ovaj problem je pogoršan krizama koje izazivaju ljudi, kao što su klimatske promene, sa olujama i obilnim padavinama koje uzrokuju da plodni površinski sloj zemljišta bude odnet. Povrh toga, nivoi podzemnih voda opadaju, naročito zato što padavine često dolaze u tako velikim koncentracijama da prosto otiču umesto da ulaze u tlo.

Poznato je da je degradirano zemljište manje plodno. Međutim, ozbiljnost ovog efekta i njegov uticaj na prinose bili su predmet rasprave. „Sad smo prvi put pokušali da kvantifikujemo posledice degradacije za sve obradivo zemljište širom sveta“, kaže dr Hadi Hadi iz Grupe za ekonomiku zemljišta na Univerzitetu u Bonu.

Istraživači su počeli sa pitanjem koliko visoki bi prinosi mogli biti u praksi bez degradacije. Podelili su sve obradivo zemljište na planeti na kvadrate dugačke i široke 10 kilometara. Zatim su tražili kvadrate sa sličnim preovlađujućim uslovima, tj. nivoima padavina i temperaturama, i uporedili prinose u tim oblastima.

Prilagođavanje s obzirom na razlike u upotrebi đubriva, navodnjavanju i drugim faktorima uzgoja omogućilo im je da identifikuju oblasti sa naročito visokim prinosima. Mnoge od njih su takođe bile one koje dotad skoro da nisu pretrpele nikakvo oštećenje zemljišta. Te oblasti daju merilo za ono što je moguće na zemljištima koja nisu degradirana ili pogođena ni na koji način.

Mašinsko učenje koristi razlike u prinosu za računanje stope degradacije

Za svaki komad zemlje 10 × 10 km, radne grupe su mogle da izračunaju specifičnu razliku u prinosu, što je zatim korelirano sa pet parametara povezanih sa degradacijom zemljišta: erozijom, dehidracijom, sabijanjem usled velike upotrebe teške poljoprivredne mehanizacije, gubitkom ugljen-dioksida u zemljištu i minimalnim vegetacionim pokrivačem.

Pomoću složenih metoda evaluacije na bazi veštačke inteligencije, istraživači su upotrebili identifikovanu razliku u prinosu da izračunaju stepen degradacije zemljišta po parceli.

Prosek svih parcela daje nam približno pravilo, kaže Hadi. Povećanje stope degradacije od 10 procenata smanjuje prinos u proseku za 2 procenta. Nasuprot tome, kad bismo mogli da smanjimo degradaciju za 10 procenata u celom svetu, prinosi bi toliko porasli da bismo mogli da nahranimo još 70 miliona ljudi i više.

„Sve u svemu, nalazi pokazuju koliko je kvalitet zemljišta važan za snabdevanje poljoprivrednim proizvodima“, kažu istraživači. Osnov za nadu dala je još jedna nedavna studija u kojoj su naučnici demonstrirali da se degradacija zemljišta može usporiti ili čak preokrenuti putem regulativa i agro-ekoloških subvencija na nacionalnom nivou. Drugim rečima, nije neminovan zaključak da će kvalitet našeg zemljišta nastaviti da se pogoršava usled intenzivne poljoprivrede.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)