Vreme čitanja: oko 2 min.
Dve vrste ajkula prvi put dokumentovane u Pjudžit Saundu na severozapadu Vašingtona
Vreme čitanja: oko 2 min.
Istraživači sa Državnog univerziteta Oregona su prvi put naučno potvrdili dve vrste ajkula u Pjudžit Saundu, od kojih je jedna kritično ugrožena.
Prisustvo širokonose ajkule i ugrožene supene ajkule u toj uvali na jugu Sališkog mora možda ukazuje na promene u ekonomski, kulturno i ekološki važnom kanalu, piše Phys.org.
Preporučujemo
Jezero Kivu - tempirana bomba koja bi mogla eksplodirati oslobađajući ogroman, smrtonosni oblak gasa
Prijateljstvo je ključna komponenta društvenih odnosa između ljudi - da li je to tačno i za životinje?
Sališko more razdvaja severozapadni Vašington i ostrvo Vankuver. Ta vodena masa od 18.000 kvadratnih kilometara proteže se u američku državu Vašington kao uvala Pjudžit Saund, a ajkule su uhvaćene blizu Olimpije kod najjužnije tačke uvale.
Širokonosa ajkula sa sedam škržnih proreza, alfa predator koji može da naraste skoro tri metra, sad je prisutna na uveliko urbanizovanom jugu Pjudžit Saunda.
Razumevanje njenog prisustva u novoj životnoj sredini bitno je za razumevanje sistema ishrane u Sališkom moru i naglašava potrebu za nadzorom i istraživanjem – uključujući odnos sa drugim zaštićenim vrstama, poput lososa.
Širokonose ajkule sa sedam škržnih proreza – dva škržna proreza više nego većina ajkula – hrane se vrlo raznovrasnim plenom: ribama (uključujući raže i druge ajkule), rakovima i morskim sisarima. Žive u umerenim vodama širom sveta, a duž zapadne obale Severne Amerike od južne Aljaske do Donje Kalifornije.
Pre 2021, samo jedna ajkula sa sedam škržnih proreza bila je potvrđena u Sališkom moru. U avgustu 2021, pak, pričalo se da je nekoliko uhvaćeno u Južnom Pjudžit Saundu.
Tokom deset dana terenskog rada u 2022. i 2023, naučnici su uhvatili devet jedinki, više od 300 kilometara dalje od ranije dokumentovanog područja. Osam od njih su bili mužjaci (najveći je imao oko dva metra), a ženka je bila duga oko jedan i po metar.
S druge strane, supena ajkula je najveća vrsta ajkula goniča – može biti velika dva metra, a naziv je dobila kao ključni sastojak supe od ajkulinih peraja. Ove ajkule su nemilosrdno eksploatisane tokom 1930-ih i 1940-ih, uključujući njihove jetre, bogate vitaminom A. Uprkos smanjenju ribolovnog pritiska, vrsta ne uspeva da se oporavi i razmatra se njeno uključivanje u program federalne zaštite.
Kao i širokonose, supene ajkule žive u umerenim vodama širom planete i vrhovni su predator u ekosistemima koje naseljavaju, hraneći se glavonošcima i raznim ribama. Poznate su kao snažni plivači čije migracije mogu da premaše 1.500 kilometara.
Naučnici su uhvatili i jednu supenu ajkulu, mužjaka malo dužeg od jedan i po metar.
Sališko more doživljava obimne promene u pogledu brojnosti i sastava vrsta zajedno sa industrijalizacijom i značajnom degradacijom životne sredine. Pojava supenih ajkula može biti posledica klimatskih promena i promena u dostupnosti plena, kažu naučnici.
Nakon ekstremnog morskog toplotnog talasa 2014-15, sardele su postale glavna vrsta ribe za ishranu u Sališkom moru, iako ranije nisu bile uobičajene u toj oblasti. Supene ajkule su poznati lovci na sardele.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
