Hiljade meteorita mogu biti izgubljene u antarktičkom ledu

Foto: Tanjug/AP

Stotine hiljada nedirnutih meteorita su trenutno rašrtkani po ili ispod ledene površine Antarktika. Međutim, većina tog svemirskog kamenja mogla bio biti izgubljena zauvek tokom narednih nekoliko decenija potonuvši dublje u led zbog rastućih temperatura, piše Live Science.

To znači da moramo da povećamo napore u njihovom pronalaženju pre nego što nestanu zauvek, kažu autori studije.

Preporučujemo

Meteoriti padaju na Antarktik milionima godina. Većina tog svemirskog kamenja je već potonula duboko u led. Međutim, na nekim delovima kontinenta, poznatim kao „oblasti plavog leda“, zarobljeni meteoriti budu oslobođeni iz ledenog zatvora dok vetar i sunce skidaju gornje slojeve zamrznute vode. Neki od tih meteorita možda su bili zarobljeni desetinama hiljada godina.

Antarktičke oblasti plavog leda su stoga neka od naboljih mesta na svetu za lov na meteorite. Postoji oko 600 takvih oblasti na Antarktiku, koje pokrivaju oko 1% površine kontinenta. Oko 50.000 meteorita je već nađeno na Antarktiku, što je oko 60% poznatih sakupljenih meteorita širom sveta.

Većina ovog svemirskog kamenja je manja od tri centimetra u prečniku, ali su neki mnogo veći. Na primer, u januaru 2023, istraživači su pronašli meteorit težak izuzetnih 7,7 kilograma – jedan od najtežih svemirskih kamenova pronađenih na Antarktiku.

Bez obzira na veličinu, analiza tog svemirskog kamenja može pomoći istraživačima da otkriju tajne porekla i evolucije solarnog sistema. Antarktički meteoriti su naročito korisni jer su dobro očuvani u ledu. Većina meteorita koji padnu u drugim regionima brzo postanu kontaminirani mineralima, mikrobima ili ljudima nakon sletanja na Zemlju.

Međutim, samo zato što ovi meteoriti leže na površini ne znači da će ostati tamo zauvek. Zbog svoje tamne boje, svemirsko kamenje upija Sunčevu svetlost, koja ga zagreva. Normalno to ne bi bio problem. Međutim, na visokim površinskim temperaturama vazduha, ovo zagrevanje može istopiti okolni led i izazvati propadanje meteorita ispod površine.

U prošlosti bi takvo topljenje bilo vrlo retko. Međutim, sa rastućim globalnim temperaturama usled antropogenih klimatskih promena, meteoriti tonu mnogo češće nego ranije.

Istraživači su u novoj studiji upotrebili mašinsko učenje, oblik veštačke inteligencije, da predvide koliko meteorita bi moglo biti izgubljeno zbog globalnog zagrevanja.

Model procenjuje da ima do 850.000 meteorita na ili blizu površina plavog leda na Antarktiku. Pri sadašnjim temperaturama, istraživači misle da čak 5.000 meteorita već tone van dohvata tokom svake godine. U međuvremenu, istraživači godišnje pronađu manje od 1.000 meteorita širom Antarktika.

Dok temperature budu dalje rasle tokom narednih decenija, više meteorita će tonuti. Bez ikakvog daljeg zagrevanja, otprilike četvrtina meteorita mogla bi biti izgubljena do kraja veka. Međutim, u najekstremnijim scenarijima, mogle bi biti izgubljene tri četvrtine.

Pošto je dalje zagrevanje zagarantovano ukoliko odmah ne prestanemo da proizvodimo gasove sa efektom staklene bašte, ističe vreme za sakupljanje ovog svemirskog kamenja i informacija koje svaki dodatni primerak sadrži.

(Telegraf Nauka/Live Science)