Vreme čitanja: oko 2 min.
Radnici zabušavaju kad rade sa robotom: Neočekivana posledica udruživanja ljudi i mašina u fabrikama
Vreme čitanja: oko 2 min.
Naučnici Tehničkog univerziteta u Berlinu pokazali su da se ljudi tokom posla lako opuštaju ako misle da deo posla mogu da prebace na robote
Napredak u tehnologiji doveo je do toga da sve češće roboti i ljudi rade jedni kraj drugih, ali to vrlo lako dovodi do ljudskog zabušavanja, pokazalo je istraživanje naučnika sa Tehničkog univerziteta u Berlinu, prenosi Phys.org.
Preporučujemo
Naši evropski preci jeli su morsku travu i biljke iz reka i jezera hiljadama godina, otkrili arheolozi
Ekskluzivni intervju: Dr Leri Baram za Telegraf Nauku o jednom od najvažnijih arheoloških otkrića
Radnici od krvi i mesa vrlo brzo vide robote kao deo svog tima, ali su uz njih manje koncentrisani na zadatke koje obavljaju i povremeno se opuštaju prebacujući na mašine i svoj deo posla, što se naziva „društveno zabušavanje“, navodi se u istraživanju objavljenom u žurnalu Frontiers in Robotics and AI.
- Timski rad može biti blagoslov. Rad u zajednici može da motiviše ljude da rade bolje, ali može da dovede i do smanjene motivacije jer individualni rad nije jednako vidljiv. Nas je zanimalo da li možemo da nađemo slične efekte kada je u nekom timu radnika jedan od partnera robot – rekla je Ditlind Helen Cimek, istraživačica sa Tehničkog univerziteta u Berlinu i prva autorka studije.
Naučnici su testirali hipotezu simulirajući industrijsku proveru defekata. U svemu je učestvovalo 42 ljudi. Date su im slike strujnog kola koje su bile zamućene i izoštrile bi se samo kada bi se gledale držeći miša iznad njih. To je omogućilo naučnicima da prate da li učesnici studije zaista proveravaju strujna kola.
Polovini učesnika je rečeno da rade na strujnim kolima koja je već proverio robot po imenu Panda. Iako ovi učesnici nisu direktno radili sa Pandom, videli su ovog robota i mogli su da ga čuju kako radi. Posle ispitivanja strujnih kola, učesnici su morali da ocene sopstveni trud.
Na prvi pogled činilo se da prisustvo Pande nije pravilo nikakvu razliku – nije bilo značajne razlike između dve grupe u vremenu koje su proveli ispitujući strujna kola. Slično su ocenili i sopstveni rad.
Ipak, kada su naučnici pažljivije pogledali njihov rad, postalo je jasnije da što su duže radili sa Pandom, manje su primećivali defekte. Iako su mislili da posvećuju zadacima jednaku pažnju, podsvesno su pretpostavili da Panda nije propustila greške.
- Lako je pratiti gde osoba gleda, ali je mnogo teže zaključiti da li se vizuelne informacije obrađuju na pravom nivou i na pravi način – rekla je dr Linda Anaš, jedna od autorki studije.
Ovo, upozorili su naučnici, može imati uticaj na bezbednost na radnom mestu.
- U našem eksperimentu, ispitanici su radili na zadatku oko 90 minuta i otkrili smo da je manje grešaka tada napravljeno u timu. U duži smenama, kada zadaci postanu rutina, gubitak motivacije je veći. U proizvodnji, ali posebno u bezbednosti na poslu, rad sa robotima mogao bi da ima negativni uticaj – rekla je dr Anaš.
Ipak, kažu naučnici, potrebna su duža posmatranja van laboratorijskih uslova da bi se doneli jasniji zaključci.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Kako najveće stenice gazivode na svetu skaču po vodi
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
