Vreme čitanja: oko 2 min.
Biljke osećaju različite nijanse dodira i njegov kraj
Vreme čitanja: oko 2 min.
U roku od samo 30 sekundi nakon dodira ćelije, istraživači su videli spore talase jona kalcijuma, nazvanih citostolni kalijum, kako putuju od najbliže ćelije do onih daljih, što bi trajalo od tri do pet minuta
Uprkos tome što nemaju nerve, biljke mogu da osete kada ih nešto dodirne, kao i kada taj dodir prestane, pokazala je studija naučnika sa Državnog univerziteta u Vašingtonu.
Tokom više eksperimenata, pojedinačne biljne ćelije reagovale su na veoma blag dodir staklenog štapa šaljući blage talase kalcijumskih signala drugim ćelijama, a kada bi dodir prestao one bi slale još jače talase, navodi se u saopštenju naučnika. Naučnici su znali da biljke reaguju na dodir, ali ova studija je prva koja pokazuje da šalju različite signale kad dodir počne i kada se završi.
- Veoma je iznenađujuće koliko su osetljive ove biljne ćelije – one razlikuju i vrste dodira. Osećaju pritisak, kada pritisak prestane, ali i različite nivoe pritiska. Iznenađujuće je da one to znaju na način koji je veoma drugačiji od životinjskog, jer nemaju nervne ćelije – rekao je Majkl Noblauh (Michael Knoblauch), profesor bioloških nauka na Državnom univerzitetu Vašingtona i glavni autor studije objavljene u žurnalu Nature Plants.
Noblauh i njegove kolege sprovele su seriju od 84 eksperimenta na 12 biljaka koristeći Arabidopsis thaliana i duvan koji su specijalno uzgojeni da imaju kalcijumske senzore, što je relativno nova tehnologija. Prateći delove ovih biljaka pod mikroskopom, oni su dodirivali pojedinačne ćelije tankim staklenim štampom debljine jedne ljudske dlake. Zabeležili su mnogo kompleksnih odgovora i to u zavisnosti od jačine i dužine pritiska, ali je uvek razlika između signala kad dodir počne i kada se završi bila jasna.
U roku od samo 30 sekundi nakon dodira ćelije, istraživači su videli spore talase jona kalcijuma, nazvanih citostolni kalijum, kako putuju od najbliže ćelije do onih daljih, što bi trajalo od tri do pet minuta.
Uklanjanje staklenog štapa sa ćelije dovodilo bi do još jačih talasa koji bi trajali do jednog minuta.
- Ljudi i životinje osećaju dodir preko receptornih ćelija. Mehanizam kod biljaka je, čini se, preko unutrašnjeg ćelijskog pritiska. I nije važno koja je ćelija u putanju. Nama ljudima su neophodne nervne ćelije, ali kod biljaka svaka ćelija na površini može to isto da uradi – rekao je Noblauh.
(Telegraf nauka/WSU.edu)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.