Vreme čitanja: oko 2 min.
Zapanjujući fosili drveća stari 350 miliona godina
Vreme čitanja: oko 2 min.
Retki fosili drveća sa lišćem imaju građu kao nijedna danas poznata biljka i predstavljaju najstarije tragove manjeg drveća koje raste ispod šumskog krova.
Izuzetno očuvani fosili neobičnog žbunastog drveća otkriveni su na jugoistoku Kanade. Naučnici nisu videli ništa slično i to prastaro drveće bi moglo biti primer evolucionog eksperimentisanja, piše Live Science.
Zemljotres je pre 350 miliona godina oborio drveće i gurnuo ga u mulj, ostavljajući skoro savršene otiske stabala i listova u sedimentima na dnu tadašnjeg jezera. Geolozi su pronašli prvo fosilizovano drvo istražujući kamenolom u Nju Bransviku 2017, a zatim su otkrili još četiri gotovo identična primerka.
Preporučujemo
Fosili „juvenilnog ti-reksa“ predstavljaju posebnu vrstu malog tiranosaurusa
Zastrašujući džinovski majmuni imali su 3 metra i 250 kilograma: Rešena misterija nestanka najvećih primata
Naučnici su bili zapanjeni jer je vrlo neobično pronaći fosil biljke veličine drveta sa očuvanim listovima, prikačenim za stablo, u obliku krošnje. Obično su samo stabla prastarog drveća sačuvana u fosilnim svedočanstvima.
Međutim, novo otkriće prikazuje gustu krošnju sa više od 250 listova načičkanih oko gornjih 75 centimetara tankog stabla bez grana visokog 2,7 metara. Listovi su dugački do tri metra i pružaju se od stabla u „tesno zbijenim spiralama“.
Nazvano Sanfordiacaulis, drveće je verovatno razvilo taj spiralni oblik radi maksimizovanja količine svetlosti koju lišće upija za fotosintezu. Manja visina drveća takođe sugeriše da su te biljke najraniji primer manjeg drveća koje raste ispod krošanja višeg drveća.
Rekonstrukcija ovih biljaka suprotstavlja se našem shvatanju kako je drveće organizovano i kako raste. Njihova struktura rasta je slična, ali i jasno drugačija, dvama-trima modelima u današnjim tropskim predelima, uključujući mali broj drvenastih paprati, golosemenica i cvetnica. Međutim, te savremene biljke imaju manje listova u svojim krošnjama – između 15 i 20 u slučaju drvenastih paprati i palmi.
Sanfordiacaulis se možda isticao među vegetacijom u doba karbona (pre 359-299 miliona godina) kao aloja Aloidendron dichotomum i baobab danas.
Biljke su doživele veliku diverzifikaciju tokom doba devona (pre 419-359 miliona godina) i karbona. Neobični fosili bi mogli biti primer evolucionog eksperimenta iz tog vremena koji nije uspeo. Evolucija biljnog carstva prošla je kroz brojne različite eksperimentalne oblike koji su bili uspešni oko milion i više godina, ali nisu preživeli probu vremena.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
