Zašto ljudi koji hrču ne probude sebe? Odgovor je u načinu funkcionisanja mozga

To je pitanje koje postavljaju – često glasno, u dva sata posle ponoći – svi koji su ikad delili krevet sa osobom koja hrče: kako, pobogu, možeš da spavaš pored te buke?! Može se reći da imamo odgovor – ili, bolje rečeno, odgovore.

Prvo, da bude jasno: ponekad osoba može da se probudi zbog svog hrkanja. Neki osobe se probude zbog glasnih zvukova svog hrkanja, druge ne, kažu istraživači. Za one koji se bude zbog svog hrkanja, ta smetnja traje samo nekoliko sekundi.

Preporučujemo

Ponekad osobe koje hrču znaju da su se probudile. Mnogo više buđenja, pak, gotovo sigurno prođe neprimećeno. Ljudi sa apnejom u snu, koja se gotovo uvek javlja sa ekstremnim hrkanjem, mogu biti probuđeni više desetina ili čak stotina puta tokom noći.

Dokazi to potvrđuju. Brojne studije su pokazale da osobe koje hrču imaju više poremećaja u ciklusima spavanja, a jedna je pokazala da doživljavaju manje "mikropobuđenosti" kad nose čepiće za uši tokom spavanja.

Međutim, mogli biste reći da se ova vrlo mala buđenja ne računaju. Na kraju krajeva, većina tih smetnji čak ne dovodi do pravog buđenja. Mnoge osobe se čak ne sećaju da se buđenje desilo.

Dakle, zašto vaš partner nije budan kao vi zbog buke koju proizvodi? Drugi deo odgovora je u načinu na koji naši mozgovi funkcionišu.

Iako možete da čujete zvuke dok spavate, deo vašeg mozga nazvan talamus odstranjuje sve što se smatra "malo značajnim" – zato možemo da se naviknemo na saobraćajnu buku pored našeg prozora, na zvuke porodice ili sustanara u drugim sobama, ali bi nas zvuk alarma za požar ili dozivanje našeg imena odmah probudili.

Kao u slučaju saobraćajne buke, naši mozgovi su naviknuti na zvuk našeg hrkanja. Uvek je prisutno i dolazi od nas – tako da naša podsvest zna da nije važno.

"Vaše uši i čitav sistem su naviknuti na taj zvuk. Takođe, mozak daje prioritet odmoru, pa neće pokrenuti buđenje iako je prisutan zvuk vašeg hrkanja", kažu istraživači.

Dobra vest, ako zbog hrkanja ne možete da spavate, jeste da problem ima rešenje. U stvari, više rešenja.

Da biste smanjili svoje hrkanje, možete pokušati da spavate na boku – bilo kojem – i možda u izdignutom položaju. Pozicija za spavanje koju treba izbegavati je ležanje na leđima – tada gravitacija radi protiv vas, kažu istraživači. Tako da bilo koja taktika koja vas može probuditi ako se prevrnete može da spreči hrkanje pre nego što počne.

Jedna stvar koju definitivno ne treba da radite, pak, jeste da ignorišete hrkanje – mada, za nas koji smo primorani da delimo krevet sa osobom koja hrče takva perspektiva je takoreći nemoguća. Ako je u pitanju znak apneje u snu, mogu postojati neke prilično ozbiljne posledice – visok krvni pritisak, srčani udari, moždani udari, dijabetes – i u kratkom roku, možete se stalno osećati pospano.

Nažalost, tretman je aparat za apneju u snu (CPAP). Iako moderne verzije ovih aparata nisu previše bučni – oko 30 decibela, što je uporedivo sa blagim šapatom – oni su konstantni. Barem bi talamus trebalo tome da pripiše nizak prioritet. Zar ne?

(Telegraf Nauka/IFL Science)