Predloženi svemirski brod mogao bi da nosi do 2.400 ljudi na putu do najbližeg zvezdanog sistema

Dizajn 58 kilometara dugačke svemirske letelice, nazvane Krisalis, uključuje biblioteke, tropske šume i strukturne proizvodne pogone, sve uz podršku veštačke gravitacije.

Inženjeri su dizajnirali svemirsku letelicu koja bi mogla nositi do 2.400 ljudi na put u jednom smeru do Alfa Kentaurija, zvezdanog sistema najbližeg našem.

Preporučujemo

Letelica Krisalis mogla bi ostvariti putovanje dugo 40 biliona kilometara za oko 400 godina, što znači da bi mnogi potencijalni putnici poznavali samo život na toj letelici.

Krisalis je dizajniran da preveze nekoliko generacija ljudi do zvezdanog sistema, gde bi ih mogao iskrcati na površinu planete Proksima Kentauri b – egzoplanete Zemljine veličine koja se smatra potencijalno pogodnom za život.

Ovaj projekat je osvojio prvo mesto na takmičenju u dizajniranju hipotetičkih multigeneracijskih brodova za međuzvezdano putovanje.

Život na Krisalisu

Pre ukrcavanja na brod, prva generacija stanovnika bi trebalo da živi u i adaptira se na izolovanu sredinu Antarktika 70-80 godina radi osiguranja psihološkog zdravlja. Brod bi teorijski mogao biti izgrađen za 20-25 godina, a gravitacija bi se održavala putem konstantne rotacije.

Dugačak 58 kilometara, Krisalis bi bio konstruisan po principu ruskih babuški, sa nekoliko slojeva koji obuhvataju jedan drugi oko centralnog jezgra. Slojevi sadrže zajedničke prostore, farme, bašte, kuće, skladišta i druge zajedničke objekte, a nuklearni fuzioni reaktori bi obezbeđivali energiju za svaki od njih.

U jezgru u centru letelice nalazila bi se vozila koja bi mogla odvoziti ljude na Proksima Kentauri b, kao i komunikacionu opremu Krisalisa.

Sloj najbliži jezgru posvećen je proizvodnji hrane, uzgajanju biljaka, gljivica, mikroba, insekata i stoke u kontrolisanim sredinama. Radi očuvanja biodiverziteta, različite sredine, uključujući tropske i borealne šume, bile bi održavane.

Drugi nivo od centra sadrži zajedničke prostore, poput parkova, škola, bolnica i biblioteka, za žitelje broda. Naredni sloj će imati objekte za individualna domaćinstva, opremljene cirkulacijom vazduha i uređajima za transfer toplote.

Rad se odvija na sledećem nivou, gde se nalaze industrijska postrojenja u rasponu od recikliranja preko farmaceutike do strukturne proizvodnje. Peti i najspoljniji sloj služio bi kao skladište za razne vrste resursa, materijala, opreme i mašina. Dizajneri kažu da bi na ovom nivou mogli da rade roboti, redukujući potrebu za ljudskim fizičkim radom.

Rođenja na Krisalisu bi bila planirana kako bi populacija ostala na održivom nivou, što su istraživači procenili na oko 1.500 ljudi – 900 manje od ukupnog kapaciteta.

Upravljači broda sarađivali bi sa veštačkom inteligencijom, radi snage čitavog društvenog sistema, boljeg prenosa znanja između generacija i dubljeg uvida u sveukupnu dinamiku kompleksa svemirskog broda, kažu inženjeri.

Ovaj plan je čisto hipotetički, pošto neke od potrebnih tehnologija, poput komercijalnih nuklearnih fuzionih reaktora, još ne postoje. Međutim, ovakvi hipotetički projekti ipak mogu doprineti postojećoj bazi znanja i pomoći inženjerima da poboljšaju naredne dizajne.

Žiri takmičarskog Projekta Hyperion kaže da je Krisalis impresivan zbog koherentnosti na sistemskom nivou i inovativnog dizajna modularne strukture životne sredine, kao i sveukupnog bogatstva detalja. Pobednički tim sastavljen od pet istraživača nagrađen je sa 5.000 dolara.

(Telegraf Nauka/Live Science)