Naučnici ubrizgali radioaktivni izotop u rogove nosoroga
Univerzitet Vitvatersrand u Južnoj Africi pokrenuo je kampanju protiv krivolova u okviru koje se u rogove nosoroga ubrizgavaju radioaktivni izotopi. Naučnici tvrde da su bezopasni po životinje, ali da ih mogu detektovati carinski skeneri na graničnim prelazima i aerodromima.
Projekat, nazvan "Rhisotope", realizuje se u saradnji sa zvaničnicima za nuklearnu energiju i konzervatorskim organizacijama. U okviru prve faze, izotopi su ubrizgani petorici nosoroga, a naučnici se nadaju da će ubrzo biti obuhvaćen i veći deo populacije ove ugrožene vrste.
Preporučujemo
„Ona je poput Supermena, ima dva identiteta“: Eksperiment na MIT pokazao da Ajnštajn, ipak, nije bio u pravu
Ispod kurgana sahranjen ratnik od 2 metra: Neverovatno otkriće iz srednjeg bronzanog doba
Prošle godine, u okviru pilot-faze, oko 20 nosoroga u jednom utočištu bilo je uključeno u probne aktivnosti, koje su potvrdile bezbednost i efikasnost metode, navode sa univerziteta.
- Naučno je potvrđeno da je postupak potpuno bezbedan za životinju, a efikasan u smislu da rogovi postaju detektabilni kroz međunarodne nuklearne bezbednosne sisteme - izjavio je Džejms Larkin, glavni naučni savetnik projekta Rhisotope.
Prema njegovim rečima, čak i rog sa znatno nižim nivoom radioaktivnosti od onog koji će se koristiti u redovnoj praksi, uspešno je aktivirao detektore zračenja, prenosi danas AP. Prema procenama Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), globalna populacija nosoroga smanjena je sa oko 500.000 početkom 20. veka na svega 27.000 danas, usled kontinuirane potražnje za rogovima na crnom tržištu.
Južna Afrika, koja ima najveću populaciju nosoroga, oko 16.000 jedinki, suočava se sa velikim problemom krivolova, pri čemu se godišnje ubije oko 500 nosoroga, objašnjava AP.
(Telegraf Nauka/Tanjug)
Video: Snimak jedne od najređih vrsta morskih kornjača
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
