Naučno istraživanje otkriva suptilan način da potrošači probaju veganska jaja

Dok potražnja za mesom i mlekom na biljnoj bazi raste, veganski burgeri, medaljoni i pića nalaze se u centru pažnje kao održive alternative proteina.

Međutim, nasuprot burgerima bez mesa, jaja na biljnoj bazi nisu dobijala istu pažnju istraživača – dosad.

Preporučujemo

Istraživači sa Univerziteta Ilinoisa u Urbana-Šampejnu i sa Univerziteta Perdju pokušali su da odgovore na varljivo jednostavno pitanje: Šta nekoga čini voljnim da kupi veganska jaja?

Pomoću eksperimentalnog metoda zvanog „dizajn vinjete“, testirali su kako faktori poput cene, tipa proizvoda i okruženja utiču na ponašanje ljudi.

„Želeli smo da izmerimo percepciju potrošača u pogledu jaja na biljnoj bazi. Dizajn eksperimenta omogućio nam je da kreiramo hipotetičke scenarije i utvrdimo šta potrošači zaista misle“, kažu istraživači.

Umesto da direktno pita ljude da li bi kupili jaja na biljnoj bazi, vinjet metod traži da zamisle da treba da doručkuju. Obrok bi se dešavao ili kod kuće ili u restoranu, a potrošači imaju izbor između omleta ili palačinaka napravljenih sa jajima na biljnoj bazi.

Rezultati su bili iznenađujući i informativni.

„Očekivali smo da će okruženje biti važnije jer smo mislili da će ljudi želeti da jedu jaja na biljnoj bazi tamo gde kuvari znaju da pripreme ukusan obrok. Međutim, lokacija nije imala očekivani efekat“, kažu istraživači.

Osim toga, potrošači su bili spremniji da kupe jaja na biljnoj bazi kad su umešana u nešto poznato, kao što su palačinke, umesto da su servirana sama.

Od učesnika istraživanja je takođe zatraženo da uporede jaja na biljnoj bazi sa tradicionalnim. Očekivano, ukus i izgled su na strani klasičnih jaja. Međutim, biljna verzija je imala prednost kad su u pitanju uticaj na životnu sredinu i dobrobit životinja. To odražava širu tendenciju u nauci o hrani – etičke motivacije počinju da utiču na potrošačke izbore.

Da li ovo znači da će svaki potrošač želeti da kupi jaja na biljnoj bazi? Verovatno ne, kažu istraživači. Međutim, otkrivena je veća verovatnoća kupovine kod potrošača koji su ranije probali jaja na biljnoj bazi. To sugeriše da su potrošači ranije imali pozitivno iskustvo sa proizvodom.

Dok upoznatost sa jajima na biljnoj bazi pomaže, upoznatost sa krajnjih proizvodom, kao što su palačinke, takođe bi mogla biti ključna. Upotreba u smislu sastojka, naročito u proizvodu koji potrošači smatraju prijatnim, predstavlja način da ljudi prevaziđu „mentalne prepreke“ povezane sa konzumiranjem jaja na biljnoj bazi, kažu istraživači.

Ovi rezultati šalju jasnu poruku za industriju: dajte ljudima lak, ukusan i poznat način da probaju nešto novo.

Međutim, postoje senzorne barijere. Tečna verzija u flaši liči na belance. Ukus je drugačiji, ali je tekstura veoma slična tradicionalnim jajima. Tema iskustva iz prve ruke ponavlja se u nalazima studije; iako su ukus i tekstura značajni, mnogim potrošačima je potreban samo mali podsticaj da uzmu prvi zalogaj, a najbolji način je možda putem suptilnog ubacivanja u poznato jelo.

Iako jaja na biljnoj bazi možda ne mogu da zamene klasičan omlet na svakom trpezarijskom stolu, pronalaze svoj put. Nauka pokazuje da ljudi možda nisu spremni da ih jedu bez dodataka – ali ih umešajte i olakšajte potrošačima.

(Telegraf Nauka/Phys.org)