Vreme čitanja: oko 2 min.
Ideju za najbolji zvučni sistem istraživači dobili proučavanjem paukove mreže
Vreme čitanja: oko 2 min.
Puštali su zvuke od jednog do 50 herca i pratili kretanje svile vrste Larinioides sclopetarius
Najbolji mikrofon na svetu mogao bi da ima neočekivanu inspiraciju – paukovu mrežu. Ove životinje pletu svoje mreže da hvataju plen, ali lepljive niti takođe mogu da pomognu paucima da čuju, prenosi Phys.org.
Za razliku od ljudskih bubnih opni i konvencionalnih mikrofona koji detektuju zvučne talase, paukova svila reaguje na promene u brzini čestica u vazduhu dok ih guraju zvučno polje. Ova detekcija brzine zvuka predstavlja uglavnom neistraženo polje, ali ima veliki potencijal za visoku osetljivost i detekciju zvuka sa daljine.
Istraživači sa Univerziteta u Bingamtonu istraživali su kako pauci slušaju okruženje pomoću mreža. Otkrili su da se mreže prate brzinu akustičnih čestica za veliki raspon frekvencija zvuka. Ronald Majls predstavio je njihov rad na sastanku Akustičnog društva Amerike i Kanadske akustične asocijacije u Otavi.
- Većina insekata koja ima sluh koristi dlake na antenama, koje ne odgovaraju na zvučni pritisak. Umesto toga, ove tanke strukture odgovaraju na pokrete vazduha u zvučnom polju. Pitao sam se kako da osmislimo uređaj koji bi bio sposoban da odgovori na ovaj tip zvuka. Pokušali smo sa različitim vlaknima, veoma tankim, ali su bila veoma osetljiva i s njima je bilo teško raditi. Onda je dr Đijan Žou u prirodi primetio paukove mreže na povetarcu i pomislio da bismo mogli da probamo s tim – rekao je Majls.
Pre pravljenja uređaja, tim je morao da dokaže da paukove mreže zaista reaguju na pokrete vazduha u zvučnom polju. Za to su pratili pauka Larinioides sclopetarius odmah na prozoru univerziteta. Puštali su zvuke od jednog do 50 herca i pratili kretanje paukove mreže.
Otkrili su da brzina kretanja svile zbog zvuka jeste jednaka česticama u vazduhu, čime su potvrdili mehanizam koji pauci koriste da detektuju plen.
- Pošto paukovu mrežu prave pauci, nije praktično inkorporirati je u milijarde mikrofona koji se godišnje prave. Međutim, uči nas dosta o mehaničkim svojstvima poželjnim kod mikrofona i možda inspirišu potpuno novi dizajn – rekao je Majls.
(Telegraf Nauka / Phys.org)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.