Pitagora je pogrešio: Ne postoje univerzalne muzičke harmonije

Antički grčki filozof Pitagora kaže da je „konsonanca“ – prijatno zvučanje kombinacije tonova – proizvod specijalnih odnosa između prostih brojeva kao što su 3 i 4.

U novije vreme, naučnici pokušavaju da pronađu psihološka objašnjenja, ali se još smatra da ti „brojčani odnosi“ čine neki akord lepim, a da odstupanje od njih čini muziku „disonantnom“, neprijatnim zvukom.

Međutim, istraživači iz Kembričkog univerziteta, Prinstona i Instituta Maks Plank za empirijsku estetiku otkrili su dva ključna načina na koja Pitagora nije bio u pravu, piše EurekAlert.

Njihova studija pokazuje da u normalnim kontekstima slušanja zapravo ne očekujemo da kombinacije tonova budu savršeno u tim matematičkim odnosima.

„Više volimo mala odstupanja. Sviđa nam se malo nesavršenosti jer to daje život zvukovima i to nam je privlačno“, kaže dr Piter Harison, direktor Centra za muziku i nauku na Kembričkom univerzitetu.

Istraživači su takođe otkrili da uloga koju imaju ti matematički odnosi nestaje kad su u pitanju izvesni muzički instrumenti manje poznati muzičarima, slušaocima i stručnjacima na Zapadu.

Ti instrumenti su često zvona, gongovi, vrste ksilofona i drugih melodijskih udaraljki. Posebno su proučavali „bonang“, instrument iz javanskog gamelana od skupa malih gongova.

„Kad koristimo instrumente kao što je bonang, Pitagorini specijalni brojevi nestaju i suočavamo se sa potpuno novim obrascima konsonance i disonance“, kaže Harison.

„Oblik nekih udaračkih instrumenata znači da kad ih udarite i oni proizvedu zvuk – komponente frekvencije ne poštuju tradicionalne matematičke odnose. Istraživanje na Zapadu je usredsređeno na poznate orkestarske instrumente, ali druge muzičke kulture koriste instrumente koje bismo zbog njihovog oblika i fizike nazvali ‘neharmoničnim’“.

Istraživači su napravili laboratoriju na internetu sa više od 4.000 ljudi iz SAD i Južne Koreje u 23 bihevioralna eksperimenta. Učesnicima su odsvirani akordi čiju prijatnost su ocenili ili podesili neke note da bi zvučali prijatnije. Eksperimenti su dali više od 235.000 ocena.

Akordi su istraživani iz različitih perspektiva. Kod nekih su posmatrani određeni muzički intervali, a učesnici eksperimenta su prosuđivali da li im se više dopadaju savršeno usklađeni, malo povišeni ili malo sniženi. Istraživači su bili iznenađeni znatnom naklonošću ka maloj nesavršenosti, tj. ‘neharmoničnosti’. Drugi eksperimenti su istraživali percepciju harmonije kod zapadnih i nezapadnih muzičkih instrumenata, uključujući bonang.

Instinktivno shvatanje novih vrsta harmonije

Istraživači su otkrili da se konsonance bonanga lepo uklapaju u posebnu muzičku lestvicu koja se koristi u indonežanskoj kulturi. Te konsonance se ne mogu replikovati na zapadnom klaviru pošto bi upadale u pukotine tradicionalno korišćene lestvice.

Nalazi dovode u pitanje tradicionalnu ideju da harmonija može postojati samo na jedan način, da akordi moraju da reflektuju te matematičke odnose. Postoji još mnogo vrsta harmonije i postoje dobri razlozi zašto su ih druge kulture razvile, kaže Harison.

Studija sugeriše da su učesnici ispitivanja – muzički nekvalifikovani i neupoznati sa javanskom muzikom – mogli da percipiraju nove konsonance bonangovih tonova instinktivno.

Stvaranje muzike je istraživanje kreativnih mogućnosti datog skupa svojstava, npr. otkrivanje koje vrste melodija možete da svirate na flauti ili koje vrste zvukova možete da proizvodite pomoću usta.

Naši nalazi sugerišu da ako koristite drugačije instrumente – možete otključati čitav novi harmonijski jezik koji ljudi intuitivno razumeju, ne moraju da ga izučavaju. Mnogo eksperimentalne muzike tokom poslednjih 100 godina zapadne klasične muzike je prilično teško za slušaoce jer uključuje vrlo apstraktne strukture u kojima je teško uživati. Nasuprot tome, psihološki nalazi poput naših mogu doprineti stimulaciji nove muzike u kojoj slušaoci intuitivno uživaju, kaže Harison.

Uzbudljive mogućnosti za muzičare i producente

Dr Harison se nada da će istraživanje ohrabriti muzičare da isprobaju nepoznate instrumente kako bi otkrili da li nude nove harmonije i kreativne mogućnosti.

„Mnogo pop muzike pokušava da spoji zapadnu harmoniju sa melodijama Bliskog istoka, Indije i drugih delova sveta. To može biti više ili manje uspešno, ali jedan problem je što note mogu zvučati disonantno ako ih svirate na zapadnim instrumentima. Muzičari i producenti bi mogli taj spoj učiniti boljim koristeći specijalno izabrane prave ili sintetičke instrumente. Tada bi zaista mogli dobiti najbolje iz oba sveta – harmoniju i lokalne muzičke sisteme.“

(Telegraf Nauka/EurekAlert)