Naučnici pomoću robota dinosaurusa objašnjavaju poreklo perja

Problem sa izučavanjem ponašanja dinosaurusa jeste da se ne može mnogo saznati iz fosilizovanih kostiju tih zveri koje su umrle pre više miliona godina.

Međutim, odsustvo živih stvorenja je samo još jedan izazov za istraživače iz Južne Koreje. Robopteriks je robot koji liči – ako zanemarite točkove – na klaudipteriksa, prastarog svaštojeda veličine pauna sa lepezastim repom, piše Guardian.

Preporučujemo

Naučnici su napravili tu mašinu kako bi testirali svoje ideje o poreklu krila i repova kod ptica. Pre prvog pernatog letenja, neki dinosaurusi su razvili pernate prednje udove i repove, ali su bili previše slabi da bi životinje poletele. Još se raspravlja šta je pokretalo njihovu evoluciju.

Stručnjaci za dinosauruse predložili su svakojake koristi od malih „protokrila“. Mogla su fukcionisati kao mreže za insekte, sprečavati bekstvo plena, omogućavati duge skokove i „jedrenje“, i pomagati u zagrevanju životinje i novorođenog potomstva.

Alternativna hipoteza je da su dinosaurusi koristili svoje pernate udove u zastrašujućem stilu kako bi isterali insekte i drugi plen iz skrovišta. Takvu strategiju, koju je predložio južnokorejski tim, sa velikim uspehom danas primenjuju severni drozd i velika trkačica.

Kako bi testirali svoju hipotezu, naučnici su postavili robopteriksa u blizinu skakavaca i učinili da izvede različite pokrete krilima i repom, koji su osmišljeni da liče na one koje bi klaudipteriks možda izvodio pre 124 miliona godina u periodu rane krede.

Istraživači kažu da su skakavci češće bežali kad robopteriks upotrebi svoja krila nego kad ih ne upotrebi. Insekti su još češće bežali kad su na crna krila dodate bele trake i kad je robot upotrebljavao veliko repno perje.

Neki skakavci su odmah bežali kad bi robopteriks prišao, ali mnogi bi se ukočili ili sakrili iza neke biljke spremajući se za beg. Tada su vrlo dobro kamuflirani i ne mogu se lako primetiti kao prilikom naglog skoka.

Istraživači misle da iznenadne manifestacije pokreću drevnu šemu bekstva koja je ugrađena u mozak insekata. Taj mehanizam odbrane tera skakavca da beži, ali kad se nađe na otvorenom veće su šanse da postane obrok predatora. Ako su neki pernati dinosaurusi lovili na ovaj način, takvo ponašanje je moglo podstaći evoluciju bujnijeg i jačeg perja.

Drugi naučnici nisu baš uvereni. Perje za letenje se javilo kod dinosaurusa kad su imali samo mala krila koja su bila premala za aktivan let.

Međutim, to glatko perje je vrlo dobro prilagođeno da formira kontinuiranu površinu krila i prvi pernati dinosaurusi su ga možda koristili za klizanje u vazduhu od jedne do druge tačke.

Obično se kaže da nema koristi od pola krila, ali zapravo mnogi savremeni gušteri i sisari imaju polovinu krila kao odličnu adaptaciju za neaktivni let ili klizanje.

(Telegraf Nauka/Guardian)