Ultrazvučna kaciga bi mogla tretirati Parkinsonovu bolest i druga stanja neinvazivno

Uređaj bi mogao zameniti duboku stimulaciju mozga i takođe pomoći kod Turetovog sindroma, Alchajmerove bolesti i depresije.

Ultrazvučna kaciga predstavlja potencijalne nove načine za tretiranje neuroloških stanja bez hirurgije ili drugih invazivnih procedura. Uređaj može da cilja moždane regione 1.000 puta manje nego što ultrazvuk može i mogao bi zameniti postojeće pristupe poput duboke stimulacije mozga u tretmanu Parkinsonove bolesti.

Preporučujemo

Takođe ima potencijal za stanja kao što su depresija, Turetov sindrom, hronični bol, Alchajmerova bolest i zavisnost.

Za razliku od duboke stimulacije mozga, koja zahteva veoma invazivnu proceduru kojom se elektrode implantiraju duboko u mozak radi dostavljanja električnih pulseva, upotreba ultrazvuka šalje mehaničke pulseve u mozak.

Međutim, dosad niko nije uspeo da kreira pristup sposoban za dovoljno preciznu dostavu radi nekog značajnog efekta.

Novi sistem može da pogodi duboke regione mozga koji su 30 puta manji od onih koje su raniji ultrazvučni uređaji za dejstvo duboko u mozgu pogađali.

„U pitanju je kaciga sa 256 izvora koja se uklapa u skener magnetnom rezonancom. Isprva je neprijatno, ali se naviknete“, kažu istraživači sa Oksfordskog univerziteta. Sadašnji metodi duboke stimulacije mozga koriste teške metalne okvire koji su zašrafljeni u glavu da bi ostali fiksirani.

Novi sistem je testiran na sedam dobrovoljaca: ultrazvučni talasi su usmereni na maleni region veličine zrna pirinča u lateralnom genikulatnom nukleusu (LGN), ključnoj putanji za vizuelne informacije koje stižu od očiju do mozga. Talasi su stigli do cilja izuzetno precizno - niko to nije uradio ranije, kažu istraživači.

Naredni ekperimenti su pokazali da modulacija LGN proizvodi trajne efekte u vizuelnom korteksu, redukujući aktivnost. Ekvivalent kod pacijenata sa Parkinsonom bilo bi ciljanje regiona motorne kontrole i nestajanje tremora.

Rad je trajao duže od deset godina, a interdisciplinarni timovi sa Londonskog univerzitetskog koledža i Oksfordskog univerziteta su sarađivali na izradi kacige i integraciji sa MR skenerom.

Predstoji testiranje sistema na oblastima mozga povezanim sa Parkinsonovom bolešću, šizofrenijom, oporavkom od moždanog udara, bolom, depresijom i drugim stanjima.

Sama kaciga je jedinstvena. Potreban je rad sa pacijentima da bi dizajn bio ugodniji i primenjiviji na više stanja. MR skener trenutno služi za upravljanje kacigom, ali bi pomoću veštačke inteligencije mogla biti programirana da funkcioniše samostalno, omogućavajući pacijentima da je koriste kod kuće.

Dalje studije su neophodne, ali dugoročni cilj je usavršavanje sistema u praktično kliničko sredstvo koje bi se koristilo uporedo ili čak zamenilo invazivne moždane implantate u budućnosti.

(Telegraf Nauka/Guardian)