Lekovi za kosti mogu izazvati ozbiljno propadanje vilice, posebno uz kortikosteroide

Kada lekovi koji su namenjeni jačanju kostiju postanu potencijalna pretnja po zdravlje – naročito vilice – neophodno je da se i pacijenti i lekari zaustave i pažljivo razmotre sledeći korak. Upravo na to upozorava novo istraživanje Univerziteta u Ouluu, koje je bacilo svetlo na zabrinjavajuću vezu između popularnih lekova za zdravlje kostiju i pojave ozbiljnog oboljenja poznatog kao osteonekroza vilice, piše SciTech Daily.

Osteonekroza vilice je stanje u kojem vilična kost postepeno propada, slabi i može se doslovno raspasti, često bez prethodne traume. Iako se smatra retkom komplikacijom, nova studija pokazuje da bi mogla biti češća nego što se dosad mislilo, posebno kod pacijenata koji koriste određene lekove u kombinaciji.

Preporučujemo

U središtu pažnje nalaze se antiresorptivni lekovi, prvenstveno denosumab i bisfosfonati. Ovi lekovi se već godinama koriste za lečenje osteoporoze i sprečavanje koštanih komplikacija kod osoba sa rakom dojke ili prostate. Njihov zadatak je da uspore razgradnju kostiju, ali to usporavanje, kako se pokazalo, može u nekim slučajevima imati kontraproduktivan efekat upravo na vilicu.

Istraživači su analizirali medicinske podatke skoro 60.000 odraslih Finaca koji su započeli terapiju ovim lekovima između 2013. i 2015. godine. Rezultati su izazvali ozbiljnu zabrinutost. Kod osoba koje su uzimale niske doze antiresorptivnih lekova, osteonekroza vilice se javila u svega 0,3% slučajeva. Međutim, kod pacijenata na visokim dozama, ta brojka je skočila na čak 9% – što je dramatičan porast za jedno stanje koje se donedavno smatralo gotovo zanemarljivim.

Još uznemirujućije je otkriće da je denosumab povezan s do pet puta većim rizikom od razvoja osteonekroze vilice u poređenju s bisfosfonatima. Kada se denosumabu dodaju i kortikosteroidi, lekovi koji se često koriste za kontrolu upala ili u okviru onkoloških protokola, rizik dodatno raste.

Upravo ovde dolazi do ključnog otkrića studije: kod pacijenata na visokim dozama antiresorptivnih lekova, istovremena upotreba kortikosteroida udvostručila je rizik od osteonekroze, dok je kod onih na niskim dozama rizik bio šest puta veći u poređenju s pacijentima koji nisu koristili steroide.

Zanimljivo je da se rizik nije ravnomerno raspoređivao među svim pacijentima. Muškarci su bili izloženi većem riziku, kao i pacijenti koji su imali dijagnozu raka. Ova dva faktora dodatno komplikuju situaciju, jer su upravo to grupe koje najčešće dobijaju intenzivnu antiresorptivnu terapiju.

Kako navodi Miika Kujanpää, doktorand i stomatolog sa Univerziteta u Ouluu, jedno od najvažnijih saznanja jeste izuzetno snažan efekat kombinacije denosumaba i kortikosteroida kod pacijenata koji čak ni ne primaju visoke doze. To otvara pitanje da li se do sada ovaj rizik sistematski potcenjivao.

Iako ovo nije prvi put da se pominje povezanost između ovih lekova i osteonekroze vilice, ovo je prva studija na nivou cele populacije u Finskoj koja precizno meri učestalost i faktore rizika. Njena vrednost leži upravo u velikom broju analiziranih pacijenata i činjenici da su podaci uzeti iz realnog kliničkog života, a ne iz kontrolisanih uslova ispitivanja.

Autori istraživanja sada pozivaju na opreznije planiranje terapija, naročito kada se kombinuju lekovi različitih mehanizama delovanja. Stomatološka procena pacijenata pre početka terapije se takođe ističe kao ključna: zdravlje zuba i desni može igrati presudnu ulogu u prevenciji komplikacija. Prema aktuelnim preporukama, svi pacijenti koji kreću na antiresorptivne lekove trebalo bi da urade stomatološki pregled kako bi se utvrdilo da li postoje potencijalna žarišta infekcija ili rizična stanja u usnoj duplji.

Ova studija ne poziva na potpuno izbegavanje lekova za kosti – njihova korist u prevenciji preloma i komplikacija od karcinoma ostaje neosporna – ali snažno sugeriše da je potrebno pažljivo individualizovati terapiju, uzimajući u obzir sve moguće rizike.

U eri personalizovane medicine, kada težimo da svakom pacijentu prilagodimo terapiju prema celokupnom zdravstvenom profilu, ovakvi nalazi su dragoceni. Jer, ponekad ni kosti nisu ono što deluju na prvi pogled – ojačane lekovima, ali iznutra krhke, ako se ne pazi kako se s njima postupa i ako se previdi tiha cena terapije koja, umesto da gradi, može početi da razgrađuje.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)