Test krvi bi mogao pomoći u cilju dijagnostikovanja bipolarnog poremećaja

Foto: Pixabay

Prvi test krvi koji koristi biomarkere radi razlikovanja bipolarnog poremećaja od depresije mogao bi skratiti vreme potrebno za tačnu dijagnozu sa godina na nedelje, ali neki naučnici izražavaju sumnju u njegovu valjanost.

Test koristi biomarkere povezane sa modifikovanjem RNK radi dijagnostikovanja i dostupan je u Francuskoj od marta i u Italiji od oktobra 2023.

Preporučujemo

Međutim, neki istraživači su zabrinuti zbog malog obima ispitivanja i nepostojanja nezavisne verifikacije. Tvorac testa, francuska kompanija Alcediag iz Monpeljea, kaže da su izvedeni testovi validni i da se mogu reprodukovati.

Ovaj spor ukazuje na širu raspravu o potencijalu biomarkera – bioloških karakteristika koje mogu ukazati na neko određeno medicinsko stanje – da omoguće raniju dijagnozu i personalizovanije tretmane za psihijatrijske poremećaje.

Spora dijagnoza

Bipolarni poremećaj, spektar stanja obeleženih promenama raspoloženja između manije i depresije, nije lako dijagnostikovati. Oko 40 miliona ljudi širom sveta živi sa ovim oboljenjem i dijagnostički proces, koji često uključuje brojne posete psihijatru, traje u proseku 7-10 godina, tokom kojih ljudi često dobiju pogrešnu dijagnozu, kao što je depresija, i neodgovarajuće ili nedelotvorne tretmane.

Kompanija Alcediag kaže da njen test krvi EDIT-B, koji košta 900 evra, može pomoći da se bipolarni poremećaj razlikuje od depresije pomoću biomarkera. EDIT-B meri suptilne razlike u modifikovanju RNK – regulatornom procesu koji menja razne ćelijske mehanizme, uključujući ekspresiju gena, što utiče na neurološko funkcionisanje.

Nekoliko studija je ukazalo da bi razlike u modifikovanju RNK mogle imati ulogu u autoimunskim bolestima i kanceru, kao i u psihijatrijskim stanjima. Naučnici iz Alcediaga su u preliminarnom istraživanju identifikovali jasne obrasce modifikovanja RNK koji utiču na osam gena, izgleda različitih između zdravih ljudi i onih koji doživljavaju depresiju.

Kod pacijenata sa depresijom, šest tih gena takođe pokazuju varijacije koje razlikuju ljude sa depresijom od onih sa bipolarnim poremećajem. Ove razlike proizvode specifičnu kombinaciju – ili potpis – biomarkera za koje kompanija kaže da ih je otkrila pomoću sopstvenog algoritma veštačke inteligencije.

U studiji iz 2022, sa 410 učesnika, algoritam je sa visokim nivoom tačnosti razlikovao 160 ljudi sa depresijom od 95 osoba sa bipolarnim poremećajem. Oko 80 ljudi je upotrebilo EDIT-B otkako je test komercijalizovan u Francuskoj i Italiji, kažu iz kompanije, i povratne reakcije o rezultatima su zasad pozitivne.

Potencijalni rizici

Mnogim ljudima sa bipolarnim poremećajem bi brža, preciznija dijagnoza omogućila „odgovarajući tretman, u pravo vreme“. S druge strane, ako test krvi ispostavi netačan rezultat, postoji rizik da poremećaji budu pogrešno dijagnostikovani ili neprimećeni.

Nema pokazatelja da je neki rezultat testa EDIT-B doveo do netačne dijagnoze. Međutim, naučnici su zabrinuti zbog metodologije korišćene za demonstraciju efikasnosti testa. Kad imate podatke sa mnogo varijabli i ne mnogo pacijenata, algoritam će neminovno pronaći stvari koje klasifikuju te ljude, neminovno će identifikovati ono što je zajedničko.

Ono što vidite bi zapravo moglo biti efekat tretmana. Osim kontrolne grupe, svaka osoba uključena u studije imala je terapiju (što je često slučaj sa psihijatrijskim istraživanjem). Te terapije, tj lekovi, mogle bi uticati na nivo nekih biomarkera, tako da bi algoritam mogao pokupiti efekat leka.

Iz kompanije kažu da su u studiji oni sa bipolarnim poremećajem i oni sa depresijom uzimali niz različitih lekova, tako da bi algoritam – ako je razlikovao ljude na osnovu njihovih tretmana – pravio klasifikaciju prema terapijama.

Stabilni pacijenti – oni sa dijagnozom, ali bez simptoma u vreme studije – takođe su imali drugačiji potpis biomarkera naspram kontrolne grupe, što pokazuje da je njihova terapija suzbijala simptome bez uticaja na markere osnovne bolesti. Kompanija sprovodi novo kliničko ispitivanje sa 436 pacijenata, a rezultati bi trebalo da budu objavljeni sledeće godine.

Pitanja replikacije

Izvesni aspekti studija Alcediaga otežavaju nezavisnim istraživačima da verifikuju taj rad. Algoritam i njegov osnovni kod nisu objavljeni, a studije nakon inicijalne iz 2022. koriste malo izmenjene verzije testa. U studiji koju je kompanija objavila ove godine, na primer, uklonjen je jedan biomarker iz inicijalne kombinacije i dodata su tri nova.

Zbog toga je francuska nacionalna uprava za zdravstvo odbila zahtev Alcediaga za naknadu ljudima koji učestvuju u testiranju. Postojale su varijacije u učinku tri verzije, a nije bilo osnove za objašnjenje zašto je izabrana ova, a ne druga verzija.

Kompanija kaže da su izmene biomarkera urađene radi unapređenja testa i da nije objavila algoritam zbog komercijalnih razloga.

Iz Francuskog nacionalnog instituta za zdravlje kažu da bi voleli da su veće studije podržale test pre nego što je ponuđen pacijentima i da se nadaju da će Alcediag učiniti svoju tehnologiju dostupnom nezavisnim grupama kako bi mogle da replikuju nalaze. „Ako brzo komercijalizujete i sve patentirate bez deljenja, postaje sumnjivo“.

(Telegraf Nauka/Nature)